Page 126 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 126

„мутелинског" гАечерског вунастог камфорног (А.  морско-обалског камењарског
              . Од свих њих као најлековитији о—гра се овај који смо описали, горки. Само ова
              последња врста издваја се као добро средство против упорног  апетита, нарочито
              ако постоји туберкулоза трбушне ма-р—оше и цревног покривача. У том случају
              даје се тинктура од дежет лишћа, дневно 20—40 капи у води, пре јела.

              Ол осталих врста мсД-у да доћу у обзир само: комоника, трномет), А. сатрезпз
              (дивља рутавица), поменута А- аћго (божје дрвце, рутавица), А. (рудин-схх пелен)
              и  А. (ћул,  ћабе-пелен,  миришљавка),  али  које  ае  упогребљавају  више  као  лек
              против глиста него за снажење ослабљених органа за варење.
              Најзад, код болесника који имају катар у плућима а ие-мају апетита, те им треба
              горчине као најподеснијег средства за снажење стомака и појачање апетита, може
              се примешггв:



              ИСЛАНДСКА МАХОВИНА


              0  њој  смо  говорили  код  плућних  болести.  Овде  само  да  изложимо  два  начина
              спремаа лека:

              а)  Без  горчине: 10  грама  исландске  маховине  на 1000  грама  воде  стави  се  да
              проври. Та се вода затим оцеди (а с њом и горчина). Затим се маховина испере у-

              хладној  води  и  поново  кува  у  литру  воде  пола  сата.  То  се  процеди  и  заслади
              шећером или неким сирупом. Узима се кафеним шољама.

              б) С горчином: подеснија је спиритусна тинктура у дозн 5—6 грама дневно (по
              15—20 капи у води пре једа).


              Овај последњи облик и начин је „много интересантнији, јер се у њему задржава
              горчина, која, како су показали многи научници, може задржати повраћање и таме
              указати велике услуге у случајевима где болесници, нарочито плућни, повра-ћају;
              или  имају  мигрене,  или  пате  од  жучних  болести,  повра-ћају  после
              хлороформисања (после операције) итд." (Леклерк).





              Б. Прекомерно лучење сокова •у стомаку


              При  повећаној  или  сувишној  киселини  у  стомаку  болесник  осећа  неку  топлоту,
              осећа да га нешто пече у области стомака, у једњаку, у грлу, па и у устима. Он
              тада кисело подрнгује, а покаткад и повраћа. Мучи га горушица, нарочито кад се
              сто-мак  испразни  или  кад  је  већ  давно  празан.  Стомак  га  боли.  Чим  се  наједе,
              горушица и болови престају; чим се храна свари, бо-лови или горушица почињу
              изнова. Овакво стање постепено јача и траје дуго, с прекидима, читаве године. Не
              подносс се:
              ракија,  вино,  зачини,  незрело  воће,  а  каткад  и  најман>а  кисе-лина.  Болеснику
              често говоре, околина и лекари, да треба да се прегледа на рендгену. Рендгеном
              се,  пак,  не  може  ту  утврди-ти  ништа (ако  не  постоји  рана  у  стомаку),  осим,

              рецимо, неко проширење или спуштање стомака.
              У сваком случају, било да је повећање лучења киселине у стомаку привремено,
   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131