Bosanskohercegovački glumac, koji se proslavio i
u regionu, Emir Hadžihafizbegović, na neko vreme
potpuno se povukao iz javnog života, ali je
nakon izolacije zbog pandemije koronavirusa,
rešio da se oglasi.
„Dosta je mene bilo poslednjih 30 godina, od
vunenih ratnih vremena, pa do korone“, rekao je
Hadžihafizbegović za Avaz.ba i nastavio:
„Onaj koji iz ovog frustrirajućeg ambijenta
samoizolacije, karantina, iščekivanja, brige za
svoje bližnje, i Božijeg iskušenja kao opšteg
mesta tromesečne desocijalizacije, nije izašao s
određenim korektivima, teško će podneti vreme
koje je pred nama. Što se mene lično tiče,
definitivno sam shvatio da sam prilično
amaterski poslednjih godina miksao svoj značajni
umetnički rad i društveno-politički angažman,
misleći naivno kako su strast, ljubav i emocije,
kao neodvojivi atribut ozbiljnog umetnika,
mogući medikament i u političkom angažmanu.
Zabluda je to bila i te kakva. Mi živimo u
trivijalnim društvima, gde je umetnost
proskribirana kategorija i zato će sada i moje
delovanje unutar komentarisanja opskurne
političke svakodnevnice biti uveliko drugačije.
Moja biografija, i ljudska i profesionalna, moja
državna, regionalna, evropska i svetska
priznanja za posao kojim se bavim, a to je
gluma, moje konekcije po svetu i status koji
imam u regiji i šire, neće više nikad, ali
nikad, biti „biserje bačeno pred svinje“. Ali,
takođe, važno je reći da sam za tu vrstu
tiranije koju sam trpeo od zakržljalih
psihologija isključivi krivac ja i niko više. I
sve što sam gore pobrojao, a što me je sekiralo
posledica je mojih, a ne nečijih drugih odluka“.
Glumac se osvrnuo i na situaciju na globalnom
nivou.
„Još 1983. godine čuveni filozof i profesor na
Univerzitetu u Grenoblu Žil Lipovjetcki u svojoj
čuvenoj knjizi „Era praznine“ rekao je kako će
„doći vreme kada će ljudi osvestiti da je moguće
živeti bez cilja i smisla“. Da, dobro ste
pročitali. Najopasnija reč u ovom narativu
čuvenog filozofa je „osvestiti“, dakle pristati
biti zombijem. E, to je nama naša korona dala,
da imamo zombija za maršala. I nije bitno gde
taj, ili neki drugi maršali sede. U Kini,
Americi, Rusiji, moćnim masonskim ložama, ili
kabala društvima. Činjenica je da smo pristali
na manipulaciju. Mi smo postali društvo
spektakla. Mi se vodimo prazninom“, ističe Emir
i dodaje:
„Sudeći po manipulaciji na koju smo pristali,
da nas milijarde i milijarde zatvore po kućama,
odustali smo od „Bambija“ i Čaplina i zaplesali
sa đavolom. Mi imitiramo život već dugo. Mi
živimo u imitaciji. Mi smo prestali da reagujemo
na predznake sudnjeg dana. U Boga se veruje
formalno i ne vidimo dubinu ambisa u koji
propadamo. Korona je otvoreni poker između Boga
i sotone. Gospodar svih svetova uvek ima
najbolje karte i on će, naravno, đavola
„povaliti“, ali, kakvu će odluku doneti za nas
koji smo tu destrukciju nemo posmatrali, pitanje
je na koje će nam odgovoriti samo svemogući
Bog“, zaključuje glumac za Avaz.ba.
izvor:
nova.rs ›››
.jpg)
_001.jpg)
_001.jpg)
