G

 

pandemija priča

 

 

PRIČA

 

Moja priča možda nema sretan početak, ali to ne znači da je to ono što jesam.

Ostatak priče je ono što odlučim biti uGu.

 

pandemija priča

 

G

 

G

 

pandemija priča

 

 

Dragoljub Draža Petrović ›››

Dan primirja sa koronom i mafijom

 Postoji mogućnost da će Srbija u budućnosti umesto Dana primirja u Prvom svetskom ratu, slaviti Dan primirja sa koronom između Prvog i Drugog talasa.

 - Primirje sa koronom je potpisano jerbo je trebalo održati izbore, što je bio teži poduhvat nego Igmanski marš - pisaće u udžbenicima istorije o tom primirju koje su potpisali predsednik Vučić, Glavni odbor SNS-a i Krizni štab, sa jedne, i predstavnici Kovida 19, sa druge strane.

 Kada bude uveden kao državni praznik, Dan primirja sa koronom između Prvog i Drugog talasa, neće biti neradni dan, nego takozvani karantinski dan. Tada će građani biti zaključani po kućama u znak sećanja na junake iz Kriznog generalštaba Republike Srbije, koje je pre neki dan, baš na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, odlikovao vrhovni komandant svojeručno.

 Deca na eskurzijama, u budućnosti, umesto da idu u rodnu kuću vojvode Mišića u Struganiku, ići će u rodnu kuću profesora Nestorovića u Obrenovcu. U školama će se učiti onaj njegov čuveni govor o “da se ušoraš od smeha” virusu, umesto da deca uče govor majora Gavrilovića.

 A može da se napravi i mešavina ta dva govora, pa da umesto originalog: "Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja...”, ima da se uči govor: “Građani, junaci, bake i deke. Po nalogu vrhovnog komandanta Krizni štab je izbrisao novozarežene iz evidencije o broju zaraženih, da bi građani mogli masovno da izađu na birališta i po šopinzima u Milanu”.

 Odlikovanje je, naravno, dobio i profesor Nestorović, jedan od junaka Kriznog generalštaba, što je valjda jedinstven slučaj u svetu. Naime, istorija nije zabeležila da je odlikovan neki general iz, recimo, Drugog svetskog rata koji je uoči početka rata održao sledeći govor:

 „Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplašio najsmešnijeg rata u istoriji čovečanstva. Evo da kažem za žene - estrogeni definitivno štite žene, one imaju blage oblike pogibije u oružanim sukobima i umiru tokom ratova mnogo manje od muškaraca. Dakle, žene, slobodno u šoping u Berlin, jer čujem da će tamo sada biti veliki popusti, zato što niko živ sad neće da ide tamo. Samo pripremite muževe za to mentalno. Šalim se, ali stvarno sam bio zatečen da se digla tolika galama, zatvaraju granice zbog jednog smešnog rata… Stvarno besmislica”.

 Skoro isti govor održao je, sa manjim izmenama, najsmešniji nosilac Ordena Karađorđeve zvezde drugog stepena u istoriji dodeljivanja Ordena Karađorđeve zvezde drugog stepena.

 Sem njega nagrađeni su i novinari koji su se borili protiv kovida, recimo novinar Pinka, valjda za prilog o besplatnoj raspodeli vizira Željka Mitrovića tokom vanrednog stanja, ali nije nagrađen ni jedan novinar niti jednog medija koji kritikuju vrhovnog komandanta, jerbo šta vredi Jeleni Zorić što nije izbivala iz kovid bolnica, kad radi na N1, a ne na Pinku.

 Predsednik je na kraju dodele odlikovanja održao govor prisutnim stolicama, valjda jer stolice ne umeju da zvižde.

 A sutradan je na istom mestu gde su podeljena odlikovanja Nestoroviću & Pinku, na Andrićevom vencu, primećena, tačnije - umalo neprimećena - i republička javna tužiteljka, neka vrsta Čudovišta iz Loh Nesa - svi su je videli, ali niko ne zna da li zaista postoji.

 Da su kojim slučajem oni famozni fantomi iz Savamale, pre nego što su uopšte postali famozni fantomi iz Savamale, videli kako Zagorka Dolovac, republička javna tužiteljka Republike Srbije, izlazi iz Predsedništva Republike Srbije tako što je preko glave „navukla“ fasciklu, to bi promenilo istoriju maskiranja i bezvlašća u Srbiji.

 Republička javna tužiteljka Republike Srbije bila je, naime, u četvrtak na sastanku kod republičke javne tužibabe Republike Srbije, predsednika Vučića. Funkcija republičke javne tužibabe jača je od funkcije republičkog javnog tužioca, a republička javna tužibaba u opisu svog radnog mesta ima sledeća ovlašćenja:

 - tužaka novinare da hoće da ga ubiju.

 - tužaka opoziciju da hoće da ga ubiju.

 - tužaka Šolaka i Đilasa da hoće da ga sve što mu padne na pamet.

 - tužaka Đilasa i Šolaka, da hoće svašta nešto.

 - tužaka sve na ovom svetu što može da se tužaka, da rade protiv njega, reformi i svekolikog naprednjaštva.

 Republička javna tužibaba, predsednik Vučić, dakle, svoj posao obavlja predano, savesno i marljivo, bar triput dnevno u direktnom prenosu, te je u tom smislu daleko odgovorniji od republičke javne tužiteljke koja uglavnom ne radi ništa. Nit koga tuži, nit koga optužuje, nit koga tužaka.

 Iako je Zagorka, verovalo se dugo, pravna naslednica čuvenog strip junaka Zagora, poznatijeg kao Duh sa sekirom, ispostavilo se da od tog heroja naše mladosti, ima jedino osobine Duha, što će reći - totalno je nevidljiva.

 Međutim, čak iako je negde vidiš, ti ne možeš da je vidiš, jer Zagorka na glavu navuče fasciklu. Istorija će je pamtiti kao, Zagorku, Duha sa fasciklom.

 Elem, da su famozni fantomi iz Savamale znali da umesto fantomki na glavu možeš da navučeš i „zagorku“, što je naziv za belu fasciklu uz pomoć koje bezbedno sakrivaš svoj identitet, istorija savremenog srpskog maskiranja i bezvlašća pamtila bi ih kao Fascikle iz Savamale, a ne kao Fantome iz Savamale.

 Zagorka je, dakle, bila u zgradi Republičkog javnog tužibabstva na Andrićevom vencu, pa je ostalo nejasno - da li je to pritisak tužibabstva na tužilaštvo, ili je u pitanju pritisak tužilaštva na tužibabstvo.

 Ali valja i njoj dati orden za borbu protiv korone, jer i ona vodi nevidljivu borbu protiv nevidljivog neprijatelja. I smešna je ko Nestorović. Možda zbog nje treba uvesti, sem Dana primirja sa koronom između Prvog i Drugog talasa, i Dan totalnog primirja sa državnom mafijom...  

izvor: rs.n1info.com ›››

 

G

 

pandemija priča

 

 

Dragoljub Draža Petrović ›››

 

Smehotresna virusologija

 Još kada je gradonačelnik Beograda u vidu Siniše Malog preporučio građanima Obrenovca, 16. maja 2014, da ne napuštaju svoje kuće, iako već sutradan nisu ni mogli da napuste svoje kuće jerbo im je voda bila do nosa, primećeno je da srpska vlast ima istančan njuh za vanredne situacije.

  Ukratko rečeno: samo pratite njihove savete, radite sve suprotno od njihovih saveta i neće vam biti ništa.

  Dakle, ako vam neki primerak srpskog vladajućeg funkcionera tokom neke vanredne situacije kaže da idete levo, vi idite desno. Ako vam kaže da idete desno, vi idite levo. Ukoliko vam kaže da idete nazad, vi idite napred.

 – Ovo je neka kišica, ništa strašno! – čujete li to od nekog odozgore, budite ubeđeni da će već sutra biti potop, retka biblijska pojava.

  Ili recimo, ako predsednik Srbije na konferenciju za štampu povodom neke eventualne vanredne situacije dovede lekara koji preporuči ženama da organizuju invaziju na Milano radi šopinga, jerbo su tamo veliki popusti pošto imaju manjak turista zbog epidemija virusa, nikako ne idite za Milano, pošto će vam lično predsednik nekoliko dana kasnije u formi apela reći: „Ko boga vas molim, ako ste bili u Milanu ili negde u Italiji recite nam to… Samo nam kažite da ste imali kontakte sa ljudima u Italiji!“

  – Ali vi ste nam preporučili da idemo u Milano? – reći će žene koje su se upravo vratile iz Milana sa ogromnim kesama Benetona, Armanija i Manga.

  – Ja vam rek’o! Niko vam nikada nije rek’o da idete u Milano! Niko! – reći će predsednik, besan ko ris.

  – Ali, ima snimak gde neki čovek stoji ispred vas i poziva nas žene da idemo u Milano u šoping! – kazaće one žene sa kesama.

  – Neki čovek koji stoji ispred mene!? Ma ajte, molim vas, pa ne mogu ja da odgovaram za nekog čoveka koji stoji ispred mene… – urlaće predsednik.

  – Ali vi se smejete dok on poziva žene da idu u šoping u Milano! – urlaće potom i one žene sa kesama, besne ko ženka risa.

  – Pa ja se namerno smejem da bi žene znale da ne treba da idu u šoping u Milano. Jeste vi, bre, normalne da idete u šoping u Milano usred pandemije korone u Milanu? – urlaće predsednik, posmatrajući onaj snimak na kome naš poznati šopingmolog usred Predsedništva Srbije daje savete kako da pandemiju korone iskoristite za popunjavanje ormana jeftinim brendiranim krpicama iz Milana koje možete nabaviti po popustima od 30 do čak 70 odsto. Plus dobijete koronu 100 posto.

  Ili, na primer, kada naš poznati stručnjak za smešne viruse, takozvani korona-komediograf, takođe usred Predsedništva Srbije, stručno objasni da je korona „najsmešniji virus u istoriji“ dok iza njega takođe stoji predsednik i smeje se „ko Luda Nasta“, budite ubeđeni da korona uopšte nije smešan virus.

  Od korone je smešnija čak i emisija Lava Pajkića, koja uopšte nije smešna, ali ima zajednički imenitelj sa koronom po tome što se samo predsednik smeje kad je gleda. Nju i koronu.

  E sad, čak i da ste čuli da je neko rekao da je korona najsmešniji virus na svetu, loše ste čuli, braćo i sestre…

  – Nemojte da lažete, niko nije rekao da je najsmešniji virus. Niko! – izjavio je predsednik povodom snimka na kome se vidi neki čovek, kako stoji ispred predsednika, i kaže da je korona najsmešniji virus.

  – Ali vi ste bili tu, predsedniče! Tačno se vidi na snimku! – kazaće oni koji više veruju svojim očima i svojim ušima.

  – Jeste, ali valjda ja bolje znam šta je taj čovek koji je stajao ispred mene rekao, jer sam bio prisutan, a sve to je izvučeno iz konteksta, kao i ona moja izjava da treba ubiti 100 muslimana za jednog Srbina.

 Ja sam tada naime rekao da treba ubiti 100 muslimana za jednog Srbina, a vi uporno tvrdite da sam rekao da treba ubiti to muslimana za jednog Srbina, što ja nisam rekao. Nikad! – objasniće predsednik stručno zašto se kod određenog broja ljudi koji gledaju televiziju ponekad pojave slučajevi koji čuju i vide nešto što ljudi tamo kažu, ali im treba ovlašćeni državni tumač koji će im objasniti da to što su čuli, nisu čuli, i da to što je neko rekao, niko nije rekao. Niko!

 Tako je bilo i onomad, kad je gradonačelnik Beograda, u vidu Siniše Malog, sa istančanim njuhom za delovanje u venrednim situacijama, okačio na sajt Grada Beograda sledeću izjavu: “Mole se građani Obrenovca da ne napuštaju svoje domove i da se za sve potrebne informacije obrate Operativnom centru Uprave za vanredne situacije grada Beograda na broj 1985″.

 Međutim, kada su ga novinari pitali zašto je to izjavio, kada je upravo suprotnu stvar trebalo da izjavi, Mali je doslovno rekao: “Ja to neću komentarisati ni na koji način, osim da je to stvarno jedan bezobrazluk i to što ste rekli uopšte nije tačno. Uopšte nije tačno!”.

 Naravno, apel Obrenovčanima je izbrisan sa sajta, tako da je bilo tačno da to uopšte nije tačno.

 Tako da sada treba samo izbrisati onog stručnjaka za smehotresnu virusologiju sa Jutjuba i videćete da je predsednik bio u pravu kada je rekao: “Nemojte da lažete, niko nije rekao da je najsmešniji virus. Niko!”

 Sem ruku, u slučaju korone, važno je redovno prati i savest i obraz. 

izvor: rs.n1info.com ›››

 

G

 

pandemija priča

 

 

Marko Vidojković ›››

 

citat:

'Da je sreće, ovakav astal trebala bi da ima svaka kuća na Cetinje'.

Tomo Poček sa Cetinja

STERILITET

Ovo je smešna priča.

Autor i Buka podržavaju međunarodnu brobu protiv COVID 19

„Kad ćete Veselin i ti jedno unuče da nam poklonite“, smarala je keva, Veselin se tupavo smeškao, a ćale me je gledao strogo ispod naočara, otvoreno stavljajući do znanja da je na njenoj strani. „Dvadeset šest ti je godina, u tvojim godinama ja sam već, sa tvojim ocem, tobom i malim Nešom u naručju prodavala benzin iz kanti, na skretanju ka Smederevskoj Palanci

„Kakav argument,“ nisam izdržala. „Hoću prvo da završim studije, pa onda...“

„Nećeš ih nikada završiti“, brižno je rekla keva. „Pala si drugu godinu, pa si onda razvlačila do četvrte, a sad, kad ste venčani, nema više ni svrhe da studiraš. Naročito ne mašinski fakultet“

„Koja je to logika, pa nismo se venčavali da ja ne bih studirala, nego zato što se volimo!“, dreknula sam, a Veselin se zakikotao. Poduvao je jednu malu buksnu u kolima pre ulaska u moje rodno selo.

„Nema to veze, ali nema ni vremena, dete moje drago. Treba da bežite za Kanadu, Veselin odavno radi taj njegov posao, te ctane filmove...“

„Ovaj... gospođo, ja sam umetnik virtuene stvarnosti. Uglavnom radim animacije koje klijenta teba da upoznaju sa proizvodima mog klijenta. Poslednjih godinu dana radim nadgrobne spomenike za jednog kamenoresca u severnoj Italiji“, umešao se Veselin, sve vreme nabadajući mlade krompiriće na viljušku i trpajući ih u usta.

„Pa to, ctrane filmove!“, pljesnula je keva rukama. „To će vas i odvesti iz ovog pakla! Ali, molim vas, barem jedno unuče pre nego što odete.

„Napravićemo tamo dete, kad nam se bude pravilo dete“, odgovorila sam nadrkano.

„Ne reži na majku“, umešao se moj ćale. „Dok se vi tamo smestite, pa dok organizujete život, ima dve godine da prođu. Pa kad krene šljaka, svaki dan od jutra do sutra, pa pola plate na rentu za stan koji delite s nekim Indijcima, a onda, ko zna šta život donese... Možda bude ko s Nešom...“

Neša, moj tri godine mlađi brat, živeo je sa dečkom u Berlinu, gde su držali firmu koja je preko neta valjala fotke muških i ženskih stopala.

„Niko od nas dvoje neće postati peder. Uostalom, Neša je bio peder ceo svoj život, zato je i pobegao odavde“, pokušala sam da ga urazumim.

„Tako je, gospodine. Ja sigurno neću postati peder“, pokušao je i Veselin. „Kako čovek pored vaše ćerke da postane peder?“

„Pa što ne pravite decu, majku mu! Mi smo vas, dobro, ne tebe, nego nju i Nešu, pravili u sred rata u Bosni, u sred sankcija.

Detinjstvo su proveli pod bombama, pa šta im fali!“, održao je ćale kratak demotivacioni govor. „Samo jedno dete! A i imaćete više bodova za iseljeničku vizu.“

Nisam želela decu. Nikada. Ne ovde. Nego bilo gde. NI u osnovnoj školi, ni u srednjoj, na mašinskom tek. Mrzela sam ljude, nisam htela da jednog od njih zajebem i donesem na ovo pakleno mesto. Kad kažem mesto, mislim na modernu civilizaciju.

„Potpuno se slažem s tobom pile“, rekao je Neša, ovaj, Veselin, pomilovavši me po kosi. Izgleda da ovo prethodno nisam samo pomislila, nego i izgovorila naglas. Sedeli smo u njegovom golfu i duvali buksnu, nekoliko stotina metara od kuće mojih matoraca, tačnije, pripalili smo je čim smo ih izgubili iz vidokruga.

„Da, da. Hvala ti“, promrmljala sam.

„Sto puta sam ti rekao, kada budeš spremna za decu, ti samo reci i pravimo jedno. A ako ih nikad ne poželiš, nema frke, imaćemo papagaja. Ili afričkog ježa. A, super, a?“

Dođavola, i on je smarao. Baš zato što mi je sto puta to rekao, odavno sam taj stav knjižila kao pasivno agresivno teranje na razmnožavanje. Sačekala sam nekoliko sekundi, da proverim da slučajno i ovo nisam rekla naglas, a onda sam izgovorila

„’Ajmo za Beograd.“

*

Veselin je toliko zarađivao na animiranju nadgrobnih spomenika, da smo iznajmljivali dvosoban luksuzan stan na Vračaru, sa pogledom na solitere u „Beogradu na vodi“. Ipak, toliko dugo sam živela u studenjaku, da mi je ostao običaj da sa Elenom odem na kafu u studentsku menzu kod Vuka. Tamo smo se našli i narednog jutra.

„Smaraju me matorci za dete, to nije normalno“, požalila sam joj se.

„Pa napravite jedno, super je“, neuverljivo mi je odgovorila. Odustala je od studiranja istorije na trećoj godini, ostala u drugom stanju i udala se za Peru, vođu navijača, koji je trenutno bio u bekstvu, a ona i njihova ćerka Lucija, živele su u njegovom luksuznom dupleksu na Bežanijskoj kosi.

„Rekla si i sama da bi bio pakao, da niste imali služavku. Da se neprekidno dere, sere, piša, plače, jauče. Nerazumna gomilica mesa, tako si rekla.“

„Da, ali kad prođe taj prvi period, te dve, tri godine, pa kad se odjednom pojavi ta mala duša...“

„Ne seri, molim te“, brecnula sam se, setivši se kako je nagutana eksera pušila dvojici na jednoj žurci, u jednom veceu, u jednom tamo kafiću. Ne smem o tome da mislim, jer kad bi Pera za to znao, ispalio bi joj metak u glavu.

Kao da se i ona istoga setila, zaćutala je, srknula malo kafe i bacila setan pogled ka zidu koji je bio izlepljen oglasima za idavanje gajbi. Za stolovima nedaleko od nas vodila se žučna rasprava. Ne moogu zapravo reći da je bila rasprava, jer su svi bili na istoj strani, dakle, žučno glasno međusobno slaganje. Bili su mlađi, dve hiljadito godište, recimo.

„Nemoj da je neko otišao sutra na vakcinu!“, drečao je mali ružni buljavi tip, s loknama. „Ima nuspojava, da se naježiš!“

„Ajde što ima nuspojava“, urlala je crvenokoa lepotica na čelu stola, „nego što te razjebe za sva vremena! Uništava bubrege, uništava jetru, reproduktivne organe...:“

„Masonerija hoće da nas steriliše, kao da smo mačke!“, frknuo je jedan debeli u plavom kaputiću.

„Žele da više nema Srba! Žele da nas potamane na najpodmukliji način! Bolje da opet bombe padaju, govorio je moj veroučitelj, nego što nas truju iz aviona, malo po malo. Dišući njihov otrovni vazduh, postajemo sterilni, ali ipak se nekako množimo. A sad hoće da nas sterilišu jednim ubodom igle! Zbog lažnog virusa, najsmešnijeg u istoriji!“, dreknuo je zdepasti tip, obučen od galve do pete u sintetičku trenerku.

Ako sam nešto na faksu naučila je da su za zagađenost vazduha isključivi krivac domaće termoelektrane, ali delovali su toliko nadrkano i uvereno u svoja uverenja da sam brzo preletela preko ove naučne činjenice.

„Evo ja sam ga preležao“, rekao je konj, ne pravi konj, nego čovek-konj, toliki je taj tip bio, „nisam ga ni osetio! Kao jebena kijavica!“

„Umro ti je deda“, dobacio je tiho neko.

„Umro je jer je bio star! Bilo mu je skoro sedamdeset godina. Šta god da ga je zakačilo, ubilo bi ga! Nemoj samo još da ispadne kako sam ja ubio dedu. Satanisti hoće međusobno da nas posvađaju!“

„Tako je! I moja tetka je umrla, ko zna kakav je rak imala, a oni odmah korona!“, cičala je plavuša. „Provaljeni ste, zaverenici, beoradski studenti su vas provalili! Nikada se nećemo vakcinisati, nikada!“

„Dole masovna strerilziacija, Srba!“, dreknuo je onaj s loknicama.

„Dole!“

„Moram sada da idem, imam ujutru kolokvijum na andragogiji“, rekao je on i pošao. „Recite svim kolegama, razglasite svima – vakcine izazivaju sterilizaciju. Nemoj da se neko zajebe pa ode sutra da ga bodu. Nismo mi psi i mačke, mi smo Srbi!“

„Moram i ja da palim, imam kolokvijum na Višoj poslovnoj“, odjavila se i plavuša i onda su se polako razišli.

„Zamisli, koja su to govna. Hoće da nas sterilišu, kao fol opasan virus. Preležala sam ga letos, ništa, kao jača kijavica“, javila se Elena .

„Ali, keva ti je umrla tada.“

„Da, ko zna šta je nakačila. Pluća su joj skoro nestala. Verovatno 5G ili ovi otrovi kojima nas zaprašuju.

*

„Šta ti misliš o vakcinaciji“, pitala sam Veselina te večeri.

„Sve najgore. Verovatno će nam u trećoj dozi ubaciti nanobotove u mozak. Ali, mislim da ćemo morati da se vakcinišemo, ako želimo bilo gde na zapad.“

„Aha.“

„Pa da, mladi smo, zdravi. Virus je jedna velika laž. Sve bolnice su u kovid sistemu, umiru ljudi od najgorih gluposti. Seti se, oboje smo ga preležali. Jel nam nešto falilo?“

„Pa, tvoj ćale je umro.“

„Pa, kad je pušio dve pakle dnevno. Svako bi umro. Sigurno nije od lažnog virusa.“

Idućeg jutra otišla sam na studentsku polikliniku. Nije bilo nikog.

„Izvolite“, iznenađena je bila dežurna sestra.

„Hoću vakcinu.“

„Stvarno?“

„Da.“

„Znate šta, moram da vas upozorim. Priča se da vakcine izazivaju sterilitet, ne preporučuju se mladima.“

„A zašto je danas organizovano pelcovanje studenata, ako vakcina izaziva sterilitet?“

„Pa jel vi gospođice mislite da se vladarima iz senke može tek tako reći ne? Organizovano je pelcovanje, ali su organizovane i grupe studenata koje će kolegama objasniti sve opasnosti vakcinacije.“

„Dobro, svakako želim da me vakcinišete.“

Gledala me nekoliko sekundi velikim zelenim očima i progutala knedlu.

„Okej, popunite ovaj upitnik“, rekla je hladno.

„A koju vakcinu da odaberem?“

„Nema da se bira. Ima samo ova koju niko drugi nije hteo. Sedite ovde i zavrnite rukav.“

Pročitala sam na netu da ova vakcina već posle tri nedelje stvara antitela za lažni virus. Nadala sam se da je zato sterilizacija trenutna. I da neću dobiti trombove, odnosno potpuno razblažavanje krvi, sestra u poliklinici me je upozorila na oba.

Nije se ništa desilo. Nikakve nuspojave. Nikome nisam rekla da sam se vakcinisala. Četiri nedelje kasnije, pojavila se misteriozna bolest, opasni virus, koji je napadao isključivo mlade. Decu, tinejdžere, studente. Ličio je na onaj virus posle koga su umirali stari i hronično bolesti, ali ovo, ovo je bilo totalno ludilo. Umirala su deca, srednjoškolci, studenti, masovno. Neko vreme krizni štab je upozoravao da se pojavio novi soj lažnog virusa, posebno opasan za mlade. Bilo je ključno da se mladi izoluju, da nose maske, da budu na oprezu, jer čak i ako su preležali onaj lažni virus, mogli su da se zaraze ovim, koji je navodno nastao negde u Sudanu, a po mom mišljenju u nekoj laboratoriji.

Možda su popizdeli što nismo hteli da se vakcinišemo, pa rešii da nas jednostavno pobiju. Veselin je otišao sa kolegom na kafu, kolega se razboleo sledećeg dana, Veselin za tri dana, a obojica su umri istog dana, u četvrtak. Neki studenti su, iz očaja, molili za vakcinu, ali vakcina više nije bilo, jer smo onu koju sam ja primila podelili budalama iz regiona, a ostala je samo Ping Pong osam u trećoj fazi ispitivanja, koja je stvarala delimični imunitet tek za 25 nedelja. Dvadeset pet nedelja bez odlaska na kafu? Pa to nijedan student neće preživeti. Dvadeset pet nedelja bez masovnih okupljanja i vrištanja u facu pubertetskim glasovima? Pa to nijedan tinejdžer neće preživeti.

Preživela su samo neka deca, čiji su roditleji bili dovoljno matori da ih bolest zaobiđe, i ja. Zaštitila me vakcina. Godinu dana posle velikog pomora, kako su u Srbiji zvali ovaj talas nepoznate zaraze, otišla sam kod ginekologa, ne samo zato što nisam bila tri godine, nego pre svega da vidim da li je vakcina odradila i svoj glavni deo posla i sterilisala me.

„Odavno nisam imala ovako zdravu i jaku pacijentkinju“, obradovala se babetina od sto godina u čiju sam ordinaciju otišla na pregled. „Bris savršen, rezultati krvi fantastični. Materica, kao juče da je našravljena, jajnici kao da ih je navijao švajcarski časovničar. Predivno. Rađajte, rađajte što više. Trebaće nam dece posle ovog pakla koji nas je zadesio. Nadam se da imate adekvatnog partnera.“

Kraj.

 izvor: 6yka.com ›››

 

G

 

pandemija priča 001

 

Dalibor Prochazka ›››

NEVIDLJIVI NEPRIJATELJ ›››

iz serijala Priče za djecu

pandemija priča ›››

 

G