windows 4 apocalypse/pandemija/poezija



	G pandemija poezija POEZIJA Čar se poezije prepozna odmah ili nikad. Kao zaljubljivanje. pandemija poezija G G pandemija poezija Lee Altus ››› Moli se za smrt Vladaju oduvek, imaju plan beskonačan Ugrožavaju budućnost, niko nije savršeno tačan Ultra tehnologija samo što nije stigla kod nas Ko će napraviti zadnju grešku, a ko biti spas? Milijarde se troše da nam se bezbednost vrati Zaštitiće našu slobodu, samo mora da se plati Da bismo postojali, moramo živeti složno i lako Podelite bogatstvo da bi se nahranio svako Političari se ponašaju kao da budućnosti nema Ali bitno je zato da nam se nuklearni rat sprema Biće prekasno kad najzad razumni oni postanu Ali njihove ekonomske laži će uvek da ostanu Odbijaju da čuju kukanje ljudi Svako se redovno sa strahom budi Vlada pravi ubilačke mašine protiv nas I troše naše pare bez stida, na sav glas Kad će više napraviti sredstvo za mir? Da ne idemo u rat, da nam je svako brat A šta ćemo sa crkvama, imaju bogatstvo malo Ko zna koliko je samo para u crkve stalo Zar zlatni hramovi simbolizuju Božiji put? Od ovolikog luksuza bi svaki vernik bio ljut Organizovana religija ne čuje, ne zna i ne vidi Misle da je Božija reč ono što se njima svidi I za njih će biti prekasno kad budu počeli da vole Kad bi papa prodao svoju odeću od svile Od tih para bi i nama životne okolnosti bolje bile Ne bi ljudi morali za smrt da se mole Hipnotišu nas o budućnosti, govore nam laži sjajne Ali mi znamo da nije baš tako, znamo njihove tajne Zato pogledaj u ogledalo, između redova pročitaj Oni tako misle, ali ti nikad u životnom cilju ne skitaj prevod: Nemanja Minić ››› G pandemija poezija Matija Bećković ››› Nevid 19 Velesile su stale na ratnu nogu Na moru i kopnu Pod vodom i u vazduhu I borbenu gotovost Podigle na najviši stepen Svaka tačka na zemlji Uzela je na nišan Svaku tačku na planeti I zvezdanom univerzumu Čipovani su i ljudi i orlovi Snimljene i krunice na zubima Za svaku kuću zgotovljena i raketa Кao njen mrtvački sanduk Čekao se klik na dugme Za konačan obračun Кad je banuo neprijatelj Nevidljiv i nepoznat O kome niko nije znao ništa Sveznajući i svemogući Naoružani da usmrte Sve vidljivo i poznato Predali su se I podigli ruke Pred iskrslim nevidom Neustrašivi Кoji se ne boje nikog Drhtali su Pred neznanim i nevidnim Nišanske sprave podešene Da pogode I ne promaše nikog Nisu imali čime Da pogode onog Кoji je pogađao svakog Oni što su kao ništa Slamali brda I planinske vence Sravnjivali sa zemljom Pomerali jezera Premeštali reke I praznili mora Hvatali se u koštac S najvećima I nepobedivima Stali su kao ukopani I bespomoćni Pred najmanjim Nikim i nikojim Nuklearne sile I njihove besmrtne vođe Кoji su nosili portabl toalet Da se niko ne dokopa Njihovih najdubljih tajni Znali su sve o svakome I gledali direktan prenos Iz svakog kreveta I kupatila na svetu Samo o njemu Nisu imali pojma Supersile koje su na gotovs Držale jedna drugu Razoružala je ona Кoju nikad nisu Ni čuli ni videli Nagnala ih da polože oružje I na svim jarbolima Istaknu bele barjake A sa svima je ratovala Jedino ona Poslala je u izolaciju Glavne štabove Raspustila Vrhovne komande Primorala da peru ruke Dezinfikuju ordenje i epolete Кomandovala da drže distancu I ne približava se niko nikom Zabranila vojne vežbe Manevre i parade Sprdala se s vojnim bazama I interkontinentalnim raketama Pljuckala na radare I lansirne rampe Udarne igle i bojeve glave Popiškila u duge cevi Na šlemove i doboše Ovlažila sav barut I sve fitilje Nakašljala se u mikrofone Inficirala govornice Кinula u lice Nauci i tehnici Ponizila katedre Institute i kabinete Pozatvarala laboratorije Ućutkala pse rata Sve okovala strahom I svima izrekla smrtnu kaznu Izjednačila velike i male Bogate i sirote Ukinula razlike među narodima Rasama i verama Nikom nije progledala kroz prste I nigde na globusu Nije ostavila šupljine i zakutka Gde bi pobegli I sklonili živu glavu Pokakila se u atomski kofer Milione pozatvarala Oterala u zarobljeništvo I karantine Da sa zakrpama na ustima I maskama preko očiju Neznani samima sebi Sede skrštenih ruku Na drvljanicima Atomskih bombi Domunđavaju se kroz zidove Onlajn I konačno pomisle Da ima Boga I pravde na svetu pandemija poezija G pandemija poezija Saša Milivojev ››› O DUBOKOJ DRŽAVI I SATANISTIMA VLADARI SVETA Vidiš li Bože crvene cipele od dečije kože? Vene isceđene, kapi krvi poslednje toče pune cisterne. Siđi u podzemlje, kroz tajne bunkere, u te zlatne gradove, dijamantske vrtove, hotele luksuzne, logore paklene, gde hiljade otete dece plače u kandžama satane. Pozvaće te na večeru: dođi na bebu pečenu. Kostima će naložiti kamin, u vino ti sipati adrenalin. „OÑI“ će se uvek među ljude vraćati, u crvenim cipelama po mrtvim pčelama gaziti, krvlju podmlađeni, nasmejani pričati da su humani. A iz tih podzemnih gradova, skloništa od napada, iz tih njihovih laboratorija milion virusa i bakterija tvoj svet nemilosrdno ubija. „OÑI“ tope polove, sante ledene. Potopiće te poplave. Cunami ruši gradove, zemljotres grobove i snove. Sve će ti srušiti. Suša će usev spržiti. Milioni će od gladi umreti. S neba padaju otrovi. Pogledaj na dnu mora dečije kosti, i te oči žedne krvi, željne smrti, što sijaju nevinošću palih žrtvi. Vidiš li Bože i Nebo za pravdom vapi? I poezija bez duše zjapi. Svet oslobodi, što ponižen trpi i ćuti u strahu od logora i smrti. duboka država poezija G