Page 95 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 95
beskonačnih Misli koje ne mogu a da ne emaniraju iz jednog Beskonačnog i Misaonog Izvora. Uzrok je
uvek jednak - posledici; i materija ne može da misli, ne može da uzrokuje sebe, pa ni da postoji bez
uzroka, niti može ništa da stvori sile i stvari; jer u praznini ništavila ne može da bude Sila. Priznajmo
samopostojeću Silu ili njenu Inteligenciju, ili jedan Inteligentan uzrok po kojem je ona prihvaćena, i
odjednom: To Je Bog.
Hebrejska alegorija Pada Čoveka, koja je samo posebna varijacija univerzalne legende, simboli-še jednu
od najvećih i najuniverzalnijih alegorija nauke.
Moralno Zlo je Neistina u delovanju, kao što je Neistina Zločin s rečima.
Nepravda je suštastvo Neistine; i svaka pogrešna reč je nepravda.
Nepravda je smrt Moralnog Bića, kao što je Neistina, otrov za Inteligenciju.
Opažanje Svetlosti je zora Večnog Života, u Biću. Reč Božja, koja stvara Svetlost, čini se da je
izgovorena od svake Inteligencije koja je sposobna da spozna Oblike i koja želi da vidi. Neka
Bude Svetlost! Svetlost, u stvari, postoji, u svom stanju sjaja, samo za one oči koje gledaju u nju; i za
Dušu, zaljubljenu u spektakle lepote Univerzuma i u poklanjanju svoje pažnje sjajnom tekstu
Beskonačne Knjige, koja se zove Vidljivo i za koju se čini da govori, kao što je Bog uradio u zoru prvog
dana, uzvišenom i stvaralačkom rečju Neka Bude! Svetlost!.
Nije iza groba, već u samom životu, mi treba da tražimo razlog zašto preispitujemo misterije smrti.
Spasenje i presude na večno prokletstvo, počinju ovde, dole, a ovozemaljski svet, takođe, ima svoj Raj i
Pakao. Uvek, čak i ovde dole, vrlina je nagrađena; uvek, čak i ovde dole, porok je kažnjen; a ono što nas,
ponekad, navodi da verujemo u nekažnjivost onih koji čine zla - jeste zato što bogati, ti instrumenti
dobrog i zlog, ponekad kao da bogatstvo dobijaju slučajnošću. Ali, teško onim nepra-vednim ljudima,
kada poseduju zlatni ključ! Oni njima otvaraju samo vrata grobnice i Pakla.
Svi pravi Inicirani su shvatili korisnost truda i nesreće. Nesreća, kaže nemački pesnik, je pas ne-poznatog
pastira koji vodi stado Ijudi. Naučiti se patnji, naučiti se umiranju, jeste disciplina Večnosti, besmrtno
Iskušeništvo.
29
Alegorični prikaz Cebesa , u kojem kao da je prikazana Danteova Božanstvena komedija u Platonovom
vremenu, sačuvan je i danas, a mnogi slikari srednjeg veka su ga reprodukovali po ovom opisu, knjiga je
spomenik kako filosofskog tako i magijskog. To je najkompletnija moralna sinteza i u isto vreme za Yod
važnija demonstracija koju je ikada dala Velika Arkana (Tajne) - čije bi otkrivanje prevrnulo i Zemlju i
30
Nebo. Neka niko ne očekuje da dobije objašnjenje! Onaj koji je prošao iza draperije koja krije ovu
misteriju, razume da je ona po svojoj prirodi neobjašnjiva i da je ona smrt onome koji je dobije iznenada,
kao i onome koji je otkrije.
Ova tajna je Povlastica Mudraca, Kruna Iniciranih koje mi vidimo kako se ponovo spuštaju pobedonosno
sa Suđenja gore, u lepoj alegoriji Cebesa. Velika Arkana ga čini gospodarom zlata i svetlosti koji su, u
suštini, ista stvar, on je rešio problem kvadrature kruga, on pokreće beskonač-no kretanje i on poseduje
filosofski kamen. U ovome će nas razumeti samo Sledbenici. Ne postoji prekid u trudu prirode, niti jaz u
njenom radu. Harmonije Neba podudaraju se s onima na Zemlji i Večni Život upotpunjava svoju evoluciju
u skladu s istim zakonima, pa i za život psa. Bogje uredio sve stvari po težini, broju i meri, kaže Biblija
(3. Mojsijeva, Levitska, Gl. 19:35; 36.); i ova svetla doktrina ista je kao Platonova.