Page 704 - Albert Pike - Moral i Dogma

je masonska obaveza zahtevala da Predsednik deluje po nalozima Velikog Komandera, tj. da Pajk nije bio
amnestiran sve dok Džonson nije stekao 33 . Istina je sasvim drugačija i daleko manje uzbudljiva.
0

A. Džonson je postao Majstor Mason 1851. godine u Greenwilleu u Loži Br. 119, u Tenesiju, a Vitez
Templar 1859, i on nije pristupio Škotskom Obredu u vreme kada je dao Pajku amnestiju 1866. godine.
Džonsonov odnos prema Pajku je bio opšti odnos poštovanja, možda čak dubokog poštova-nja, ali
apsolutno bez ikakve nadređenosti ili podređenosti.

Predsednik Džonson je izdao nalog 30. avgusta 1865. godine kojim je garantovao Pajku ličnu slobodu,
ukoliko položi zakletvu odanosti. Ovo nikako nije predstavljalo potpunu amnestiju, jer je sva Pajkova
imovina u Arkanzasu konfiskovana (njegova imovina u vrednosti od oko 20-25.000$ prodata je za
2.250$). Puna amnestija mu je ponuđena 23. aprila 1866. godine, ali je nju Pajk odbio jer da bi je
prihvatio, morao bi da plati 300$ za troškove suda oko prodaje svoje imovine!

Četrnaest meseci kasnije, tek 20. juna 1867. godine, stepeni Škotskog Obreda, od 4-32, dati su Džonsonu.
Benjamin B. French 33 , opisuje taj događaj: Sastali smo se s Predsednikom u prostoriji koja je nazivana
0
bibliotekom, gde nas je on pozvao da zajedno ručamo. Zatim smo ga otpratili do naredne prostorije, gde
su mu preneti stepeni. Džnson nikada nije stekao 33°

Nameće se sledeće pitanje: Ako je Pajk imao tako jak uticaj na Džonsona, zašto mu on nije odmah dao
punu amnestiju ili, zašto nije odmah delovao da sačuva Pajkovu imovinu? Apsurdno je smatrati da su
Masoni mogli da deluju na Predsednika SAD da ih sluša - osim ako nismo više skloni teorijama zavere,
nego istini.

Nakon povratka iz Kanade u SAD, Pajk je kraće vreme radio u Memfisu, Tenesi, kao advokat i kao
urednik Memphis Appeah. Zatim se 1868. godine preselio u Vašington gde je završio reviziju rituala
Škotskog Obreda, obnovio praksu advokata i ostatak života posvetio Škotskom Obredu.

U periodu od 1868. do 1870. godine bio je angažovan u politici i izdavao Patriot, novine Demokrata.
Održavao je svoj advokatski posao u partnerstvu sa Robertom V. Džonsonom, bivšim senatorom SAD,
sve do 1880. godine. Iako manje zainteresovan za poslove u Arkanzasu, jedna od njegovih poslednjih
većih uloga u toj državi bila je podrška Grantovoj administraciji u kandidaturi E. Bakstera (Elisha
Baxter) za guvernera, 1874. godine.

VII Poseban deo Pajkove ličnosti je pisanje poezije. Može se, sasvim sigurno, reči daje
tokom celogživota bio odan poeziji ipisanju i da nikada, ni u periodima ratova, nije odustajao.

Poeziju je počeo da piše kao mlad čovek, i s njom je živeo do svog kraja. Još kao dečak, Pajk je napisao
ove stihove o svojoj smrti:

Ija, kojipevam, umreču brigom i tugom izmrcvaren, mršav i bled,

I, otiči ću, s lakim poslednjim dahom,

Predajući ovo izmučeno telo koje sam pozajmio.

Zdravo Večno - sutra Da uživam, nadam se, večno proleće gore Iznad neba.