Page 486 - Albert Pike - Moral i Dogma

da se Jason vratio sa Zlatnim Runom i njegovom ženom Medeom, čarobnicom, i da se osvetio Peliasu
tako što je ubedio njegove ćerke, osim Alcestise, da iseku svog oca i skuvaju ubedivši ih da će on time
povratiti svoju mladost. Izvor: Greek Mythology Systematized, S. A. Scull; 1880; str. 239.

13

U grčkoj mitologiji Thyeste (Gr.: ©ućoTrjO je bio sin Pelopsa i Hipodamije, Kralja Olimpije, i otac
Pelopije i Aegistusa. Thyestesa i njegovog brata Atreusa proterao je njihov otac zato što su ubili svog
polubrata, Chrysippusa, u želji da obezbede tron na Olimpiji. Sklonili su se u Mikenu, gde su nasledili
tron u odsustvu kralja Eurystheusa, koji se borio u Heracleidae. Eurystheus je smatrao da je njihova
vladavina privremena, ali je ona postala stalna, jer je on poginuo u sukobu. Izvor: Greek Legends, Mary
Agnes Hamilton II; Oxford; 1916; str. 165-166.

14

Melicertes, u Grčkoj legendi je sin Boeotijanskog vladara Athamasa i Ino, ćerke feničanskog vladara
Cadmusa. Inu je progonio njen suprug, koga je Hera poludela zato što je Ino odgajila bebu Dionizija, i
koja je bacila sebe i Melicertesa u more s visoke stene između Megare i Korinta. Oboje su bili pretvoreni

u morske bogove: Ino u Leucotheau, a Melicertes u Palaemona. Telo Melicertesa je delfin odneo Isthmus
na Korint i spustio ga ispod jednog bora. Tu ga je našao njegov ujak

Sizif, koji ga je odneo u Korint i po zapovesti Nereids (morskih nimfi) osnovao je Isthmianske Igre i

žrtvovanja u njenu čast. Izvor. Encyclopedia Britannica, XI. Ed.; Vol XVIII; str. 94.

15

U Gr. mitologiji Pelops (Gr. ne\oy, od pelios: mrak; i ops: lice, oko) je bio kralj Pisa na Peloponezu.
Njegov otac, Tantalus, je bio osnivač Kuće Atreusa preko Pelopsovog sina sa tim imenom. Pelops,
legendarni osnivač Pelopidske dinastije u Mikeni na grčkom Peloponezu, koji je najverovatnije dobio

ime po njemu. Pelops je bio unuk Zevsa, kralja bogova. Prema brojnim zapisima, njegov otac Tantalus,
skuvao je i poslužio (skuvanog) Pelopsa bogovima na gozbi. Samo Demeter, ojađena zbog gubitka svoje
ćerke, nije mogla da ga prepozna i učestvovala je u tom obedu. I pošto su bogovi za-htevali da se telo
vrati, ramena, Demeterin deo, je nedostajao; boginja je dala kao zamenu ramena od slonovače. Posle
tog strašnog zločina Tantala, Hermes je vratio u život Pelopsa. Bio je obožavan u Olimpiji, gde se njegov
kult razvio u osnovni mit Olimpijskih Igara, u najvažniji izraz jedinstva, ne samo na Peloponezu ostrvu
Pelopsa, već svih Helena. U svetilištu u Olimpiji, podzemnim noćnim satima nuđene su žrtve livenice,
svaki put tamno-likom Pelopsu u njegovoj žrtvenoj jami (bothros), pre nego što su bile ponuđene
narednog dana, u svetlosti dana, nebeskom bogu Zevsu. Boravio je nedugo na Olimpu, pa se vratio na
zemlju, otišao u Elis, i zaprosio ruku Hippodamie. Izvor: Ad.i) Greek Mythology Systematized; S.
A. Scull. 1880.; str. 86-90; 192-196.; Ad. 2) Encyclopedia Britannica, El. Ed; 2006.

16

Egeria, rimska boginja potoka i voda; smatra se takođe, božanstvom koje štiti trudnice. Egeria je imala
dar proroštva. Kasnije, Rimljani su je smatrali za jednu od vodenih nimfi, poznatu kao Camenae.
Sledbenici su joj odavali poštovanje u mestu u blizini brda Caelian u Rimu. Najveći njen mit kaže da je
ona bila savetnik Numi Pompiliusu, vladaru Sabine i dru-gom kralju Rima, odmah posle osnivača grada
Romula i Rema, i njegova ljubavnica i supruga. Numa je nju pozivao na javna okupljanja, gde se ona

pojavljivala u raskoši, donoseći radost i veselje. Takođe, kaže se da su se oni sastajali tajno, noću,
kod groba blizu potoka, na kome su se kasnije okupljali njeni obožavatelji (grob se nalazi ispred Porta