Page 406 - Albert Pike - Moral i Dogma

detalje u obliku simboličkih sugestija, pre nego što bi ih, svako od njih pojedinač-no, prenosio drugima.
Egipat i Etiopija su o tome učile od Indije, u kojoj je, kao i na svim drugim mestima, poreklo doktrine
bilo tako daleko i nemoguće pratiti, koliko i samo poreklo čoveka. Svoj prirodni izraz ona nalazi u jeziku
Krišne, u Bagvat Ghita: Ja nikad nisam bio nepostojeći, ni ti, ni ovi vladari Zemlje; mi nećemo nikada
prestati da budemo... Duša nije stvar za koju ćovek može da kaže, onaje bila, ili da će možda biti, ili da
će biti ubuduće; jer onaje stvar koja se ne rađa; onaje od pre postanka, nepromenljiva, večna i ne može se
uništiti u ovom smrtnom svetu.

Prema dogmi iz antike, porođajne muke oblika života su serije migracija pročišćenja, kroz koje ih
božanski princip ponovo uzdiže, ka ujedinjenju s njihovim izvorom. Opijene iz Dionizijevog bokala,
zaslepljene u ogledalu postojanja, duše, delići ili iskre Univerzalne Inteligencije, zaboravljaju svoje
urođeno dostojanstvo i prelaze u zemaljski okvir koji su strasno želele. Najčešći tip pada duha je iskazan

tonjenjem Sunca i Zvezda iz gornje u donju hemisferu. Kada one dospeju do kapija pravog carstva
Dionizija, Boga ovog Sveta, scene priviđanja i preobraženja, njihova individualnost postaje odevena sa
materijalnim oblikom; i, pošto su pojedinačna tela poređena sa odećom, svet je bio ode-ven Univerzalnim
Duhom. Telo je bilo poistovećeno sa vazom ili urnom, kao posudom za dušu, a svet kao ogromna posuda
koja prima Božanstvo koje se spušta. U drugoj sceni, staroj koliko i Kripte Magija i denuncijacije
Jezekilje, svet je bio veoma slabo osvetljena pećina, gde su senke postajale stvarnost i gde je duša
zaboravljala svoje nebesko poreklo zbog sklonosti prema materijalnim fas-cinacijama. U sledećoj sceni,
period otelotvorenja Duše je kao kada se isparenje kondenzuje i kada vazdušni element preuzima prost
oblik vode.

Ali, ako para pada na vodu, smatrano je, voda ponovno stvara paru koja se uzdiže i ukrašava Nebo. Ako
je naše smrtno postojanje smrt duha, naša smrt je, možda, obnavljanje njegovog živo-ta; kao što su fizička
tela izdignuta iz zemlje u vodu, iz vode u vazduh, iz vazduha u vatru, tako se može čovek uzdiči u Heroja,
i Heroj u Boga. U kretanju Prirode, da bi povratila svoje izgubljene osobine, duša mora da prođe kroz
seriju iskušenja i seljenja. Scena ovih iskušenja je Veliko Svetilište Inicijacije, a njegovi osnovni
posrednici su elementi. Dionizije, kao Suveren Prirode ili personifika-cija čulnog sveta, zvanični je
Sudija Misterija i vodič duše koju uvodi u telo i izvodi iz njega. On je Sunce, taj oslobodilac od
elemenata, i njegovo duhovno posredništvo je nastalo sa nekim prikazom po kojem je načinjen Zodijak,
kao pretpostavljeni put duša u svom spuštanju i njegovom povratku, a Rak i Jarac su kapije kroz koje one
prolaze.

Dionizije nije bio samo Kreator Sveta, več čuvar, oslobodilac i Spasitelj Duše. Uveden je u svet usred
munja i gromova, postao je Oslobodilac koji je slavljen u Misterijama Tebe, oslobodio je ze-mlju iz
Zimskog lanca, upravlja noćnim horom Zvezda i nebeskom revolucijom godine. Njegov sim-bolizam su

bili neiscrpni prikazi koji su upotrebljeni da popune zamisao zvezdanog Zodijaka; on je bio Proletnji Bik,
Lav, Ovan, Jesenja Koza, Zmija; ukratko, promenljivo Božanstvo, posledična personifikovana
manifestacija, sve u svemu, promenljiva godina, život koji prelazi kroz bezbrojne oblike; suštinski ni
prema kome inferioran, ipak menja se sa godišnjim dobima i prolazi kroz njiho-vo periodično raspadanje.

On posreduje i zauzima se za čoveka, i usklađuje Univerzalno Nevidljiv Um sa individualizo-vanim
duhom, čiji je on moćni Perfekcionista; on je apsolutno savršenstvo koje on ostvaruje - prvo, kroz
elementarne promene teških iskušenja ili proba, naizmeničnom vrelinom Leta i kišama
Zime, iskušavanjem besmrtne Prirode; i drugo - simbolički, kroz Misterije. On ne drži samo pehar stva-
ranja, već i pehar mudrosti ili inicijacije, čiji je uticaj suprotan onom prethodnom, primoravajući dušu da
se grozi svojih materijalnih veza, i da žudi za svojim povratkom. Prvi je bio Pehar Potpunog Zaborava,