Page 178 - Albert Pike - Moral i Dogma

Bilo da je (ili da nije) tokom celog tog dana samo jednom uložio žalbu, pismenu ili usmenu, po svojoj
savesti; bilo da je jednom govorio o religiji i Bogu ili da nije; ako je postojao unutrašnji cilj, svesna
namera i želja, ta sveta pravda trebalo bi da trijumfuje; tog dana on je vodio dobar i religiozan život i dao
suštinski doprinos religiji života i društva, stvari jednakosti čoveka s čovekom i istinite i prave akcije u
svetu.

Da bi bile religioznog sadržaja na masonski način, knjige ne bi trebalo da budu knjige propove-di,
pobožne službe ili molitve. Sve što prenosi čista, uzvišena i patriotska osećanja ili podučava srce

lepoti vrline i sjaju vođenja ispravnog života, podudara se sa religijom Masonerije, i to su Jevanđelja
literature i umetnosti. Jevanđelje se propoveda u mnogim knjigama i slikama, u brojnim pesmama
i bajkama, revijama i novinama; i to je bolna greška i jadna uskogrdost, neshvatanje onog što daju
ove široko rasprostranjene sile Neba - ne videti i ne pozdraviti dobrodošlicom ove mnogoruke pomoć-
nike, u velikoj i dobroj stvari. Svetilišta Boga ne govore samo sa propovedaonice.

Postoje, takođe, i religije društva. Poslovanje je mnogo više od prodaje, razmene, cena, plaća-nja; u
njemu je sveta vera čoveka u čoveku. Kada stvorimo savršeno poverenje u integritet nekog drugog, kada
osećamo da nas on neće izneveriti sa pravog, otvorenog, jasnog, savesnog kursa ni zbog kakvog izazova,
njegov integritet i savesnost su prikaz Boga u nama; i kada verujemo u njega, to je veliki i pošten akt, kao
kada verujemo u ispravnost Božanstva.

U veselom društvu i zabavi, meša se i navire dobro raspoloženje života. Ako toga ne bi bilo, ova-kva
mesta okupljanja bila bi sumorna i odbijajuća kao što su pećine i jazbine za zlikovce i pljačkaše. Kada se

prijatelji sretnu, ruke toplo stisnu i oči ljubazno i zadovoljno sjaje, postoji religija između njihovih srca; i
svaki voli i obožava Istinu i Poštenje koje je u onom drugom. To nije propis, niti lični interes, niti
sebičnost koja širi takav šarm tog susreta, već korona svetlosti i lepog uzbuđenja.

Isti sjaj lepih želja, odnosa poštovanja i srdačnog uvažavanja, sija kao meki natkriveni svod neba,
nadnetog nad nama i preko celog sveta; preko svih mesta gde se ljudi susreću i šetaju ili naporno rade; ne
samo preko ljubavnih gnezda i supružničkih oltara, ne samo preko domova čistote i pažnje; već preko
svih izbrazdanih dolina, radionica i prašnjavih autoputeva i gradskih pločnika. Nema izlizanog kamena na
stazama, ali ga ima na oltaru od darova zajedničke dobrote; ni drvenog stuba ili metalne ograde na koje se
nisu oslonila srca koja kucaju s ljubavlju. Ako igde ima bilo kojih drugih elemenata u matici života koja
teče kroz ove kanale, to je sigurno ovde i svuda, poštena, srdačna, neizreciva ljubav.

Svaka masonska Loža je hram religije i njena učenja su poruke za religiju. Jer, u njoj su usađene
nepristrasnost, poštovanje, tolerancija, posvećenost, patriotizam, istina, veliko saosećanje prema onima
koji pate i žale, sažaljenje za posrnule, milost za grešne, olakšanje za one kojima nedostaju Vera, Nada i
Milosrđe. U njoj susrećemo kao Braća da naučimo, upoznajemo i volimo jedan drugog. U njoj
pozdravljamo jedan drugog sa zadovoljstvom, blagi za tuđe greške, pažljivi prema obostra-nim
osećanjima, spremni da olakšamo međusobne nedostatke. To je prava religija koja je otkrivena drevnim
patrijarsima; koju je Masonerija predavala tokom mnogih vekova i koju će ona nastaviti da zagovara dok
vreme traje. Ako u nju uđu nedostojne strasti ili sebičnost, oštra ili osvetnička ose-ćanja, nedopadanje ili
mržnja, to su uljezi i nisu dobrodošli, nepozvani su stranci i nisu nam gosti.