Page 40 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 40

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        zdravstveno  osiguranje,  odnosno  zdravstvenu  knjiţicu.  Ako  je  već
        uliĉni sviraĉ , što nije dobi neku platu za to , što je sada normalno. Ĉak
        šta  više  naši  uliĉni  sviraĉi,  u  prestonici,  dobijaju  stipendije  za
        školovanje  u  inostranstvu.  Napose  sve  bi  to  stiglo  do  predsednika
        Opštine, kao glavnog i odgovornog za '' sluĉaj Jarcan''. Uz put moglo se
        desiti da je Jarcan imao završen neki fakultet te da je kao neposlušni
        asistent otpušten sa Fakulteta, kao uĉesnik studentskih pobuna. Šta bi se
        tada desilo, moţemo samo zamisliti. Jer, ruku na srce drug T. je terao
        decu da uĉe. TakoĊe moţemo samo zamisliti šta bi se sve delilo da je
        drugu Jordanu Vrućini data prilika da se obrati Maršalu. Moguće da je
        drug  Vrućina  kao  uspešni  seoski  gazda  bio  meta  nekog  ljubomornog
        predsednika Zemljoradniĉke zadruge. Pošto je imao lepu ţenu on mu se
        osvetio  tako  što  mu  je  postala  ljubavnica.  U  Jarosti  i  besu,  moţemo
        zamisliti kako Joca stavlja svoju lepu a nekada sirotu svoju ţenu u bure,
        da je makar na taj naĉin kazni za preljubu. Ono sa uzimanjem metalnog
        novca  kao  kusura  moţe  se  shvatiti  da  je  bio  klijent  banke  koja  je
        bankrotirala,  odnosno  otišla  u  steĉaj.  Da  je  kojim  sluĉajem  drug  T.
        saznao da Joca Vrućina ne uzima papiranti novac u znak bojkota, prema
        banci  kod  koje  mu  je  propala  velika  ušteĊevina,  srušio  bi  se  ĉitav
        tadašnji monetarni sistem. Da bi spreĉili nepotrebne ekscese i moguće
        posledice tadašnji moćnici grada na reci K. su Jocu i Jardana zatvarali
        dok se poseta ne okonĉa.
        SVIH 169 TITOVIH PUTOVANJA VAN JUGOSLAVIJE OD 1945.
        DO 1979.
        1945.:  SSSR;  1946.:  Poljska,  Ĉehoslovaĉka,  SSSR;  1947:  Bugarska,
        MaĊarska,  Rumunija;1953.:  Britanija.:1954:  Turska,  Grĉa;  1955:
        Burma,  Indija,  Egipat,  Etiopija,1956:  SSSR  (  2  puta)  ,  Francuska,
        Rumunija,  Grĉka;  1957:  Rumunija;  1958:  Egipat,  Indonezija;  1959:
        Burma, Indija, Šri lanka, Etiopija, Sudan, Egipat i Grĉka; 1960: SAD (
        sedište  UN  –a  )  1961:  Gana,  Togo,  Liberija,  Gvineja,  Mali,  Maroko,
        Tunis,  Egipat  (  dva  puta  )  ,  1962:  Egipat,  Sudan,  MaĊarska,  SSSR,
        1963: Brazil, Ĉile, Bolivija, Peru, Meksiko, SAD ( UN), 1964: Finska,
        SSSR,  Rumunija,  (  2  puta)  ,  MaĊarska,  Egipat,  Kipar,  1965:  Alţir,
                                          40
   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45