Page 256 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 256

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        Najmanje rasprostranjeno podmićivanje za poslovanje je u Crnoj Gori i
        na Kosovu, a u Makedoniji se mito za biznis tokom godine dana morao
        dati  u  proseku  u  6%  sluĉajeva,  postotak  od  10,4  je  bio  u  BiH,  a  u
        Hrvatskoj  su  poslovni  ljudi  morali  da  daju  "plave  koverte"  ili  druge
        nadoknade u 10,7% sluĉajeva.
        Prema  izveštaju,  u  svega  1,8%  sluĉajeva  predstavnici  biznisa  su  bili
        spremni da inspekcijama i sudskim vlastima prijave sluĉajeve traţenja
        mita za dobijanje poslova ili ubrzavanje postupka izdavanja dozvola i
        drugo.  Najĉešći  razlozi  za  neprijavljivanje,  kako  navode  predstavnici
        preduzeća i biznisa, to što to "nema nikakve svrhe", odnosno to što je
        "podmićivanje uobiĉajena praksa" ili "znak zahvalnosti".
        Zamenik  direktora  UNODC  Sandip  Ĉavla  je,  predstavljajući  izveštaj,
        predoĉio  da  bi  u  zemljama  Zapadnog  Balkana  taj  teret  korupcije  i
        pretnji  organizovanog  kriminala  za  poslovne  krugove  bio  veoma
        umanjen ako bi vlasti "primenile znatno više bolje ciljanih mera" da se
        to delotvorno suzbije.
        Na udaru mala preduzeća i stranci
        U dokumentu EK i UN se podvlaĉi da razgovori i istraţivanja u više od
        12.700  preduzeća  na  Zapadnom  Balkanu  pokazuju  da  je  "korupcija
        treća najveća prepreka za poslovanje u regionu" i da je u 10% poslova
        bilo nuţno da se da mito u kontaktima sa zvaniĉnicima javne uprave.
        Na  Zapadnom  Balkanu  je,  kako  se  navodi,  u  protekloj  godini  5,9%
        mogućih  uĉesnika  u  poslovima  odustalo  od  ozbiljnih  investicija  zbog
        zahteva da daju mito, a 9,1% biznismena je obustavilo bilo kakvo veće
        ulaganje zbog pretnji da doĊu pod udar kriminala. Najveći deo mita su
        preduzetnici  primorani  da  daju  opštinskim  ili  oblasnim  zvaniĉnicima,
        sluţbenicima u carini, "a posredno se stavlja do znanja da se mito po
        pravilu daje i za izbegavanje poreza".
        U  izveštaju  EK  i  UN  se  ukazuje  i  na  to  da  je  u  regionu  35,7%  mita
        sluţbenicima  javne  administracije  plaćano  u  gotovini,  i  to  u  proseku
        880 evra po mitu. Hrana i piće, dati za podmićivanje u 33,6% sluĉajeva,
        drugi su najpopularniji vid plaćanja mita, a u 21% sluĉajeva mito su bila
        "ostala sredstva".
                                         256
   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260   261