Page 123 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 123

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        1954. godine na Tehniĉkom fakultetu u Zagrebu. Po obrazovanju je bio
        inţenjer,  a  po  ţivotnom  opredeljenju  –  privrednik.  Bio  je  uĉesnik  je
        NOB-a od 1941. godine i dugogodišnji direktor firme „Rade Konĉar― u
        Zagrebu.  Istovremeno  je  obavljao  visoke  funkcije  u  partijskim
        strukturama. Za predsednika Saveznog izvršnog veća (SIV) izabran je
        15. marta 1989.  godine  i  na toj funkciji  je ostao do 7. oktobra 1991.
        godine,  kada  su  Hrvatska  i  Slovenija  proglasile  samostalnost,  nakon
        ĉega  se  SFR  Jugoslavija  praktiĉno  raspala.  Poslednji  predsednik
        savezne  Vlade  jugoslovenske  federacije  umro  je  28.  novembra  2011.
        godine u 88. godini ţivota.
        Kao  predsednik  SIV-a  oborio  je  inflaciju  i  otpoĉeo  snaţne  reforme
        kojima je nastojao da Jugoslaviju uvede u Evropsku zajednicu.
        U martu  1989. godine,  kada je preuzeo funkciju predsednika savezne
        vlade, suoĉio se sa teškom situacijom. Zemlja je imala veliku inflaciju i
        nisku produktivnost. Jugoslavija se raspadala, nacionalizam je narastao.
        Tada je bilo neophodno uĉiniti znaĉajne poteze u ekonomiji i Marković
        je pokazao odluĉnost da to uĉini. Pokušao je da uvede „kapitalizam sa
        ljudskim likom― u SFRJ i shodno tome, zapoĉeo promene ekonomskog,
        a  time  i  politiĉkog  sistema.  Prvi  je  na  Balkanu  menjao  komunizam  i
        krenuo  u  tranziciju.  Zalagao  se  za  oĉuvanje  ekonomskog  sistema  i
        privrede  Jugoslavije  makar  i  u  okviru  „labave―  konfederacije.  U
        suprotnom,  tvrdio  je  da  će  doći  do  propasti  ĉitavog  sistema,  i  da  će
        narod zapasti u jako tešku situaciju.
        Od  marta  do  decembra  1989.  godine  SIV  je  predloţio,  a  savezna
        Skupština  usvojila  niz  reformskih  zakona  kojima  je  otvoreno  trţište
        novca, kapitala i radne snage. Sprovedena je deregulacija i u oktobru
        1989. godine oko 90 odsto uvoza je liberalizovano. MMF je obećao da
        će,  ukoliko  ove  reforme  budu  uspešno  sprovedene,  odobriti  kredit
        Jugoslaviji. Osnova Markovićevog reformskog programa bili su odnos
        dinara  i  marke  u  odnosu  sedam  prema  jedan,  zamrzavanje  cena
        elektriĉne energije, crnih i obojenih metala, kao i zamrzavanje drţavnih
        plata. Tim je reformama zaustavio inflaciju i obezbedio brzo i znaĉajno,


                                         123
   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128