Page 30 - Željko Krstić - Korupcija
P. 30
Željko Lj. Krstid SVITAC, novembar 2014
Niko od nadleţnih nije reagovao na moj apel i ja
sam onda ispričao nekome na poslu šta sam
ŠTA DA SE RADI: napisao na Forumu parlamenta. A u ,,Putevima
Politika pogledi sa strane objavljeno: 27.08.2011 Srbije” dovoljno je da jednom čoveku nešto
ispričaš, svi će to brzo saznati. Pa i oni koji
Ko moţe da zaštiti uzbunjivaĉe – Goran odlučuju o otkazima. Tako sam dobio ,,odluku o
Milošević
prekidu ugovora o radu” jer je ,,prestala potreba
Pojedinac protiv mafije za mojim angaţovanjem”.
Sebi sam iskomplikovao ţivot Ranije sam čuo od mojih kolega koji su radili na
većim naplatnim rampama da se pojavljuju neki
kamioni s neverovatnim vremenom ulaska na
autoput i da tu nešto nije u redu. S otkazom u
rukama, nisam hteo da odustanem: otišao sam o
svom trošku autom do Niša i snimao svojom
kamerom prolaz vozila. Čak i meni koji sam taj
posao radio ništa nije bilo sumnjivo: vozači
izvlače iz automata kartice. Ali onda, sudbina je
valjda takva, zaustavio se jedan šleper ispred
mene koji je nekoliko minuta pre toga uzeo
karticu. Krenuo je prema Beogradu. Zamolio sam
Kao i većina nas koji smo radili na autoputu, ga da mi na trenutak da tu karticu koju je uzeo i
radio sam po ugovoru na tri meseca; tako šest onda vidim neko nelogično vreme: kartica je
godina, i onda sam dobio otkaz. Neki su radili i stara! Kamerom sam snimio i karticu i moj
po desetak godina, ali obično se to angaţovanje razgovor s vozačem strancem na mom lošem
završavalo otkazom. To je provereni način da engleskom. Zatim sam pošao kući prema
ljudi budu poslušni. Slučaj je hteo da je Smederevu. I onda, blizu Beograda, opet ispred
administracija napravila grešku u izdavanju tih mene vozač šlepera uzima karticu i skreće ka
mnogobrojnih ugovora o radu: nisu mi dostavili prvoj pumpi kod Bubanj potoka. I njega zamolim
novi ugovor na vreme, i ja sam otišao da ih da mi pokaţe karton i vidim da je i njegova
prijavim opštinskoj inspekciji rada. Ispostavilo se kartica stara! I to snimim.
da inspektor nije bio spreman da mi pomogne.
Tada sam radio na naplatnoj rampi „Kolari” kod
Smedereva. Inspektor mi je rekao: nije to za našu
inspekciju, idi u Beograd, tamo vidi. A u
hodniku, kad smo izašli, kaţe mi: ,,Pusti ti to,
drugar, tu firmu drţe beogradski mangupi”. To
me je razljutilo: čovek koji treba da štiti moja
prava savetuje me da se klonim ,,beogradskih
mangupa”. Onda sam na Forumu parlamenta
Srbije, koji je u to vreme imao svoj sajt, napisao
da radim u jednoj drţavnoj firmi i da traţim
pomoć od nekoga kome ću da saopštim šta se u
toj firmi dešava.
Foto: Tanjug/Danilo Peternek
30 | P a g e