Page 88 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 88
Tesla, portret među maskama
- On je na vratima smrti - rekao je i zatražio konsultaciju. Ugledni
specijalist doktor Rozencvajg je došao, osvetoljubivo zatvorio tašnu i za-
ključio:
- Medićinska nauka ništa ne može učiniti za njega.
- Jebeš tu nauku! - razbesneo se Sigeti.
Ako većTeslu nije mogao daodvede ubordel, druga najboljastvar je
bila da ga natera da vežba.
- Veruj mi - govorio je on Tesli - podižući ga iz kreveta na gume-
nom postolju.
Zar nije Jovan Zlatousti rekao da su ljudi senke mehuri od sapunice
koji pucaju? Nikolu je ogrnula utrnulost, sa naletima gluvila i mučnine.
Ameboidno je pulsirao u sopstvenom strahu. Hodao jep o ulici kao pole-
du. U zujećem svetu, pružao je svaki korak kao poslednji.
Sigeti ga je hrabrio:
- Ustraj. Bolest dolazi na kola, a odlazi na slamku.
Sigeti je jedini verovao da će mu prijatelj tu boiest pregrmeti.
Ogorčen na doktore mrmljao je:
- Ljudi su slepi. Ništa ne vide. Ništa ne razumeju. Većina.
Bukvalno je terao Nikolu da živi. Svakodnevno ga je vukao u šetnje.
Vetar je igrao snežnim prahom po krovu. Miris mraza je bio božji po-
zdrav. Nikola je tiho psovao razdražene zvonike. Kad bi se našao pod
mostom, činilo mu se da mu ogromna težina pritiska lobanju. Zato su
hodali otvorenim poljima. Na Sigetijev nagovor polako su šetnjama do-
dali gimnastiku. Stežući tegove, Tesla je odvajao ruke od kukova i podi-
zao ih iznad glave. Bilo mu je loše, a kad je loše, začuješ muziku samo za
sebe. Tad je prvi put pomislio da će preživeti i osetio se kao brodolomnik
koji sluti obalu. Sledećeg časa to nije bila slutnja nego neoporeciva obala.
Štaviše, poverovao je da je bolno iščaurenje završeno. Nešto je kucalo sa
druge strane opne. Rešenje misterije se približilo.
91