Page 7 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 7

2.

                               Majka




                           Iskra u kamenu

          Sinovi Nikola i Dane su slušali i oči su im bile kao svici. Dok joj se
      mršava glava kokoške klatila sa krila, majka im je zadavala poslovice:
          -  Gorom ide ne šuška, vodom ide ne brčka -  šta je to?
          -  Sijenka! -  odgovarao je Dane, uvek brži od Nikole.
          -  Ko ne voli vodu? -  pitala je dalje majka.
          -  Mačke i satovi.
          Mlađem  sinu su najdraže priče bile Pravda i krivda, Šta đavo stiuje
      kad se pravi  dobar  i  Čarobnjakov šcgrt.  U  ovoj  poslednjoj,  đavo  upita
      šegrta da li je nešto naučio, a on mu odgovori: „Nisam, nego sam zabora-
      vio i ono što sam otprijeznao.” Nikolaje voleo bajke jer je u njima budala
      i mlađi brat onaj koji je stvarno važan. Njega i Maricu Đuka je i uspavlji-
      vala pričama:
          -  Putujući po svijetu prerušen  u prosjaka, sveti Savo dođe pred dvore
      bogatoga Gavana, kojijc imao silno blago...
          Nikoli su se oči sklapale. Lebdeo je na granici sna.
          ...  Tada sveti Savo prekrsti štapom,  i od Gavanovih dvorova stvori se
      jezero...
          Je li ovo san?
          -  ... Ljudi vele da svake godine na taj dan voda zaklokoće ipijetao za-
      pjeva ujezeru...
          Pored slepe majke,  Đuka Mandić je rano preuzela održavanje do-
      maćinstva. Sem majčinih priča, nije ni imala detinjstva. Sama je tkala sve
      tkanine u kući i brinula se o mlađoj deci. Da bi stvari bile gore, kolera se
      razlila  po  Lici  ,,kao  zejtin  po  stolu”.  Dok je  Đukin  otac  negde  davao
      pričest pomrle su im prve komšije.  Devojčica je sama oprala i presvukla
      petoro.


      10
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12