Page 178 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo
Gorom ide ne šuška, vodom ide ne brčka. Sijenka...
Nije znao kako su došli kući. Svaki prozor, svaki sto, komoda, pa čak
i sanduk, bili su prekriveni vezom, koji su izradili njeni prsti „gipki kao
vatra”. Ljubila ga je u kosu toplu od sunca ,,da ne boli”. Kuća je mirisala
na nju. Sestre su zveckale poslužavnicima. Rođaci su dizali čaše i sećali se
pokojnice:
Verovala je da se ljudi ne mogu promeniti, već samo voleti.
Verovala je da se čovek može pomoliti pod lipom.
O njenom porodičnom stablu visilo je ravno trideset i šest svešte-
ničkihhaljina.
Mogla je da veze tri čvora na trepavici.
Poznavala je trave i umela je da leči životinje.
Zaplakala je što nije išla u školu.

*

NikoluTeslu je probudilo pitanje: ko sam ja? I bilo je to kao daje pu-
kao steznik. Mlečna belina je podlila sećanje. Um se ispraznio. Krnjatak
ogledala ga je porazio:
- Vidi, pobijelio mi pramen kose.
On se i ranije žalio da zaboravlja.
Njegov posao je bio kombinacija rudnika i ruleta. U Njujorku je ra-
dio po šesnaest sati sa najdubljim energijama tela i duše. Kasno je otrkrio
da se tim muzama-demonima ne naređuje nekažnjeno.
Pitao se „Štaje ljubav?” kao štoje Pilatpitao „Šta je istina?”. Ništa ni-
je mogao objasniti. Zato je pustio neobjašnjcne misli i događaje da trče
kao raspomamljene krave.
- Jesu li su mu jake struje izbrisale pamćenje? - tiho je govorila jedna
sestra drugoj.
- Ili bol?
- Ili je poludio?
Imati takvog brata je i blagoslov i prokletstvo.
Par nedelja Nikola se odmarao u vrtu manastira Gomirje, u ogrom-
noj tišini. Nije gledao u čemprese ni u iskušenike, koji celivaju i pale
sveće. Manastirsko dvorište je bilo ukleto muklim glasovima gugutki.
Nesabranog pogleda, borio se sa demonskim belinama u sećanju.
Nekada davno, taj isti Nikola je naporom volje ispred očiju terao prizor

182