Page 359 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 359

zakonodavstvom i državnom mafijom. On apsolutno nije zaštićen i jauče
       od reketa, osvete činovnika svih vrsta vlasti, bezakonja i pravnog haosa.

              Savremena ekonomija uvek ima nacionalne karakteristike. One se
       sastoje u dve stvari: deo državne svojine i oblici državnog regulisanja.

       Dok u Americi deo državne svojine iznosi oko 8%, u Francuskoj i

       Nemačkoj se koleba od 20 do 30%, u Japanu – oko 30%. Margaret Tačer
       je preuzela vlast u Engleskoj, kada su prethodni socijalisti doveli državnu

       svojinu do 40%. Tačer je postavila zadatak: za 5 godina dovesti državnu
       svojinu do 20%. Primetite, za pet godina, u Engleskoj, gde ima puno

       novca u privatnom sektoru i nema problema sa prodajom državne svojine

       po realnim cenama.
              U Rusiji svetska finansijska mafija i jevrejska banda jeljcinoida koji

       su došli na vlast rešila je da 90% državne svojine «prihvatizuje» za tri
       godine bez ostatka. To je jednostavno krađa, i nije nikakva privatizacija.

              U Rusiji, imajući u vidu njenu nacionalnu istoriju, deo državne
       svojine u sledećih 20 godina ne može da bude manji od 60%. U

       nacističkoj Nemačkoj deo državne svojine je bio oko 60-70% i tempo

       ekonomskog rasta je bio neviđen u istoriji  čovečanstva. To i jeste
       nacional-socijalizam. Približno ono što je sada u Kini, i ono, što u prvoj

       etapi sada može da dođe kod nas.
              Finansijski sistem treba da ima dve konture. Prva kontura –

       nacionalna, poluzatvorena, nezavisna od spoljnjeg sveta. Druga – spoljnja,
       otvorena za vezu sa drugim finansijskim sistemima. Pouzdanost prve

       konture treba da se bazira na rublji, obezbeđenoj zlatom, dragocenim

       metalima i drugim realnim aktivama.
              Komercijalne banke, koje su napravile svoj kapital na finansijskim

       mahinacijama, treba da budu nacionalizovane.

              Treba izvršiti pažljivu reviziju državnih dugova Rusije, odakle i zbog
       čega su oni nastali. Ko i kako ih je obesio Rusiji oko vrata. Gde su nestale

       aktive carske Rusije i SSSR. Krivce predati sudu.
              Krupni objekti svojine, privatizovani za bescenje i na štetu

       nacionalnih interesa Rusije, treba da budu nacionalizovani.
              Realne investicije i realne prihode privatnog sektora (uključujući i

       strani) treba, nesumnjivo, da štiti država.

              Ali još jednom treba reći glavno. Nije uvek glavan sistem upravljanja
       ekonomijom (to je sredstvo), već to, ko je gospodar tog sistema



                                                                                                               359
   354   355   356   357   358   359   360   361   362   363   364