Page 359 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

zakonodavstvom i državnom mafijom. On apsolutno nije zaštićen i jauče
od reketa, osvete činovnika svih vrsta vlasti, bezakonja i pravnog haosa.

Savremena ekonomija uvek ima nacionalne karakteristike. One se
sastoje u dve stvari: deo državne svojine i oblici državnog regulisanja.

Dok u Americi deo državne svojine iznosi oko 8%, u Francuskoj i

Nemačkoj se koleba od 20 do 30%, u Japanu – oko 30%. Margaret Tačer
je preuzela vlast u Engleskoj, kada su prethodni socijalisti doveli državnu

svojinu do 40%. Tačer je postavila zadatak: za 5 godina dovesti državnu
svojinu do 20%. Primetite, za pet godina, u Engleskoj, gde ima puno

novca u privatnom sektoru i nema problema sa prodajom državne svojine

po realnim cenama.
U Rusiji svetska finansijska mafija i jevrejska banda jeljcinoida koji

su došli na vlast rešila je da 90% državne svojine «prihvatizuje» za tri
godine bez ostatka. To je jednostavno krađa, i nije nikakva privatizacija.

U Rusiji, imajući u vidu njenu nacionalnu istoriju, deo državne
svojine u sledećih 20 godina ne može da bude manji od 60%. U

nacističkoj Nemačkoj deo državne svojine je bio oko 60-70% i tempo

ekonomskog rasta je bio neviđen u istoriji čovečanstva. To i jeste
nacional-socijalizam. Približno ono što je sada u Kini, i ono, što u prvoj

etapi sada može da dođe kod nas.
Finansijski sistem treba da ima dve konture. Prva kontura –

nacionalna, poluzatvorena, nezavisna od spoljnjeg sveta. Druga – spoljnja,
otvorena za vezu sa drugim finansijskim sistemima. Pouzdanost prve

konture treba da se bazira na rublji, obezbeđenoj zlatom, dragocenim

metalima i drugim realnim aktivama.
Komercijalne banke, koje su napravile svoj kapital na finansijskim

mahinacijama, treba da budu nacionalizovane.

Treba izvršiti pažljivu reviziju državnih dugova Rusije, odakle i zbog
čega su oni nastali. Ko i kako ih je obesio Rusiji oko vrata. Gde su nestale

aktive carske Rusije i SSSR. Krivce predati sudu.
Krupni objekti svojine, privatizovani za bescenje i na štetu

nacionalnih interesa Rusije, treba da budu nacionalizovani.
Realne investicije i realne prihode privatnog sektora (uključujući i

strani) treba, nesumnjivo, da štiti država.

Ali još jednom treba reći glavno. Nije uvek glavan sistem upravljanja
ekonomijom (to je sredstvo), već to, ko je gospodar tog sistema

359