Page 306 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

represija od 35. do 39.g. to više nije bilo tako. Srećom, genetski potencijal
ruskog naroda izdržao je 24 godine najtežeg jevrejskog genocida.

Prema Hitlerovim podacima drevna prestonica jevrejskog kaganata
Itilj nalazila se na mestu Staljingrada. I nije slučajno eseserovski diktator

sa jevrejskim imenom Josif nazvao taj grad svojim imenom. Hitler je

postavio zadatak da ponovi podvig Svjatoslava i pregazi staro Židovsko
gnezdo Itilj-Staljingrad. Zvanična sovjetska istorija je tvrdila da se Hitler

oko Staljingrada borio navodno za naftu iz Bakua. To je laž. Nafta nije
bila glavna. Hitler je hteo da pregazi jevrejsku prestonicu. On je imao

mistične ciljeve i zato su u bici za Staljingrad ratne odluke Hitlera, kao

istaknutog vojskovođe, bile van svake vojničke logike.
Brkati diktator sovjetske Judeje Staljin takođe je bacio sve snage oko

Staljingrada. Uneo je u tu bitku sve što je mogao. Staljinsko naređenje «ni
korak nazad» nema analoge u svetskoj istoriji.

Ipak Hitler je zauzeo Staljingrad-Itilj, ali nije mogao da ga zadrži.
Svetski cionizam je oko Staljingrada naneo Hitleru strašan udarac. Taj

udarac nije nosio toliko vojni, koliko religiozni, mistični karakter. Hitler je

preživljavao taj udarac neobično teško. Nikada kasnije Hitler nije mogao
da ode od tog udarca i nije mogao da shvati glavni razlog svog poraza. A

glavni razlog je bio jednostavan.
Hitler je bio ratnik protiv judeizma, hrišćanstva (katolicizma),

komunizma, cionizma i drugih oblika židokratije. U tome je njegova
zasluga. Hitler bi pod zastavom te borbe mogao da okupi snage naroda

svih zemalja sveta, i tada bi svetska istorija pošla sasvim drugim tokom.

Ali Hitler nije hteo da pomaže drugim narodima. U tome je njegova
najveća greška. Hitler nije umeo i nije hteo da organizuje ruski

nacionalno-oslobodilački pokret protiv jevrejskog komunizma u SSSR.

Na samom početku Drugog svetskog rata mnogi Rusi, zadihani,
gušili su se u krvi pod jarmom židovskog komunizma, nadajući se da u

Hitleru vide svog spasitelja. Zato je na samom početku rata otpor Hitleru
bio veoma slab. Vojskovođe su htele da ratuju protiv Hitlera, a ruski narod

– ne. Sve, što pišu sovjetski istoričari o tom periodu rata, - 70% je laž. Ali
već kroz nekoliko meseci rata ruski vojnici su shvatili da im Hitler nije

prijatelj ni saveznik. I Hitler je dobio takav otpor o kome nije mogao da

pomisli ni u strašnom snu.

306