Page 145 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 145

produžetka ljudskog roda. Upravo zbog toga lepotu pravoslavnih hramova
       svi doživlavaju na nivou podsvesti. Ako pogledate u Moskvi, na Crvenom

       trgu, hram Vasilija Blaženog, videćete sasvim jasno da ti falosi nisu
       obrezani, ispod glavica stoje simbolični nabori kože. To isto ćete videti na

       zvoniku Ivana Velikog u Kremlju, crkvama Kiži i t.d.

              Pa šta, muški falos, koji ponosno para nebo, nije najgori poklon
       hrišćanima od mnogobožaca. Još jedan falistički simbol hrišćani su

       pozajmili od mnogobožaca – venčani prsten. Sam prsten oličava žensku
       vaginu, prst – oličava muški falos. Stavljen na prst, prsten označava da su

       muškarac i žena našli jedno drugog i od sada žive zajedno u jednoj

       porodici. Prelep simbol.
              Dvoglavi orao je - takođe drevni simbol, koji označava ujedinjenje

       dve grane vlasti – duhovne i svetovne. U srednjevekovnim hrišćanskim
       predanjima – to je Kralj-Sveštenik. U Indiji – Šakra, ili »Vaseljenski

       pravitelj«. U Starom Egiptu – Faraon, koji istovremeno predstavlja i
       svetovnu i duhovnu vlast.

              Ako su za religiju simboli – ključna informacija, onda simboli nisu

       nimalo manje važni za nacionalnu samosvest. Pogledajte sa kakvom
       ljubavlju i sa kakvim izazovom Jevreji nose svoju satanističku Davidovu

       zvezdu. A šta nose Rusi? Ništa nacionalno ne nose. Nose pogane
       judohrišćanske krstove, žive pod tuđim simbolima. A mi smo imali i

       imamo nacionalne simbole.
              Najrođeniji simbol za ruske ljude jeste drevni mnogobožački simbol

       »SVASTI ASTA« koji se u svakodnevnom životu naziva »svastika«

       (kukasti krst – prim.prev.). Svastika je - veoma stari simbol, koji je bio
       zajednički simbol za različite zemlje. Svastiku, naravno, nije izmislio

       Hitler. Svastika je starija od Hitlera mnogo desetina i stotina hiljada

       godina.








                    Posude sa kalendarskim znacima iz Smele (r. Tjasmin.

                                  Skitsko vreme) i Baltičkog Primorja




                                                                                                               145
   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150