Page 61 - Tom Filips - Ljudski rod

u nepoznatoj okolini. No, onda je, 6. marta 1890, Judžin
Šeflin s pomoćnicima u njujorškom Centralnom parku
otvorio kaveze s ukupno šezdeset evropskih čvoraka.
Za ovo zaista ne možemo kriviti Šekspira, ali da je
odabrao neku drugu hiperbolu za treću sliku prvog čina
drame Henri Četvrti, Prvi deo, sve bi bilo potpuno
drugačije. U toj slici lik po imenu Ognjanin, opisujući
koliko je rešen da navaljuje na kralja da plati otkup za
njegovog zeta Mortimera (iako mu je kralj zabranio da čak
spominje Mortimerovo ime), kaže:

Jest,
Uzeću čvorka, da ga nauče da kaže samo „Mortimer“,
dati ga
Njemu, nek’ stalno budi njegov gnev. *

To je jedini put da Šekspir spominje čvorka. Ova ptica
ne spominje se više nigde ni u jednom njegovom delu. No,
to jedno mesto bilo je dovoljno za Šeflina.
Tih prvobitnih šezdeset čvoraka pušteno je 1890, a
sledeće godine Šeflin ih je pustio još četrdeset. U početku je
budućnost prvih američkih čvoraka delovala turobno –
posle dve oštre njujorške zime od prvobitnih stotinu ostale
su samo trideset dve ptice, a činilo se da će i one odlepršati
za svojim nesrećnim prethodnicama. No, čvorci su žilava i
snalažljiva stvorenjca, vešto se prilagođavaju novoj okolini
i imaju snažnu volju da opstanu. Pomalo ironično, malo
jato čvoraka sklonilo se od nevremena pod strehe
Prirodnjačkog muzeja, pa je tako ustanova posvećena

* Vilijem Šekspir, Henri IV, Prvi deo, I čin, treća slika, preveli
Živojin Simić i Sima Pandurović, Beograd, Službeni list SRJ,
Dosije, 1995.