Page 49 - Dr.robert Mendelson - Prevare-moderne-medicine - Ispovest Medicinskog Jeretika

„hiperaktivne“ dece. Prvobitno, lekovi za kontrolu ponašanja su
se koristili samo u slučajevima najtežih mentalnih bolesti. Ali da -
nas, droge kao što su deksedrin, silert, ritalin i tofranil koristi više
od milion dece u SAD – na osnovu vrlo sumnjičave dijagnoze hi -
peraktivnosti ili blagog oštećenja mozga. Neki medicinski testovi,
ako su izvedeni pravilno, jesu validni. Ali ne postoji niti jedan
dijagnostički test koji će izdvojiti hiperaktivnost od 21 drugog
imena kojim se opisuje ovaj sindrom. Lista nepotpunih testova
je jednako duga kao i lista imena. Sve što lekar može da uradi je
da prođe kroz listu nepotpunih testova i da kao „ekspert“ da
„struč nu“ procenu.
Jedna škola u Teksasu iskoristila je ovu neodređenost i obna -
ro dovala da je 40% njenih đaka blago oštećenog mozga, i to u
godini kada je država davala novac za lečenje baš ovog sindroma.
Dve godine kasnije, novca za ovo više nije bilo ali se davalo ša -
kom i kapom za lečenje dece sa jezičkim problemima u učenju.
Iznenada, đaci sa blagim oštećenjem mozga su nestali, a pojavilo
se 35% dece sa jezičkim problemima u učenju!
Da su te škole, kao i drugi uzeli taj novac i iskoristili ga za
nastavničke plate, knjige, sređivanje dvorišta ili nabavku opreme,
krađa fondova bi mogla da im se oprosti. Ali ono što se desilo je
to da je dete koje nije moglo mirno da sedi na času – umesto da
mu se dala neka aktivnost koja bi ga zabavila i držala pažnju -
proglašeno hiperaktivnim i „lečeno“ drogama. Ovi lekovi i te
kako izazivaju ozbiljne propratne reakcije. Ne samo da zaustav -
ljaju rast i podižu krvni pritisak, uz pojačanu nervozu i nesanicu,
već decu probražavaju u zombije „hrabrog, vrlog sveta“. Naravno,
deca se i usporavaju - dramatično. Postaju manje osetljiva i zain-
teresovana, a sve više apatična i bez smisla za humor. A gledano
objektivno i na dugu stazu, njihovi školski rezultati nisu ništa bolji
nego ranije.
Prvobitni autori naučnih studija o lekovima za promenu pona -
šanja pokušali su da se distanciraju od zloupotrebe ovih lekova,
tvrdeći da nije problem u leku, već u doktorima koji preteruju u

48