Page 112 - Dr.robert Mendelson - Prevare-moderne-medicine - Ispovest Medicinskog Jeretika
P. 112

njegova ili njena porodica, preokreće se u situaciju gde je u tom
            ključnom uzrastu, dete sada izloženo uticajima stranaca. Narav -
            no, kako bi se nakalemile godine školovanja na dečije odvajanje
            od porodice, imamo studijske programe koji daju diplome struč -
            njacima iz oblasti “rane edukacije dece”.
               Mnoga obdaništa služe doručak, ručak i večeru. Mogu da se
            setim kako većina osnovnih škola od pre dvadeset godina nije
            imala trpezarije gde bi hranile školarce, dok je danas pravilo da
            ih svaka škola ima. Kako se sada ručak služi u samoj školi, vreme
            za obrok je skraćeno, kako bi se sprečilo da ona deca koja žele
            da jedu kod kuće, to i učine, čak i kad im je majka kod kuće. Na
            kraju dobijamo da deca sve više i više svog dragocenog vremena
            provode sa ljudima sa kojima inače ne dele ništa zajedničko, ni
            vrednosti, ni tradiciju, niti etiku porodice iz koje dolaze. Kako de -
            ca provode sve manje i manje vremena svog najvažnijeg perioda
            razvoja sa svojim porodicama, odrastaju zaista “nezavisni” od
            svega, dobrog ili lošeg, što njihove porodice smatraju bitnim i
            dragocenim - udaljeni i od same porodice.
               Sve ovo ne bi bilo izvodljivo da doktori nisu kažnjavali i oh -
            rabrivali nezdrava gledišta “nezavisnosti”. Prisećam se priče jed -
            ne mlade njujorške porodice. Muž mi je rekao da je žena našla
            posao pošto je on dobio otkaz, ali da je on upravo dobio drugi
            posao. Žena namerava da nastavi da radi, ali sada na novom
            mestu direktora sedmospratnog dnevnog boravka. Njihov tro-
            godišnji sin ide u obdanište u istoj zgradi. Rekao sam mu da je
            to dobro rešenje, jer će majka moći da ga obilazi tokom dana i
            provodi vreme sa njim. “O, ne” zavapio je otac. “Ja ne želim da
            se on uteši, već da bude nezavisan.” Otac i majka su toliko zas-
            tranili u želji za detinjom nezavisnošću da su se postarali da maj -
            ka i sin idu različitim autobusima do dnevnog boravka.
               Pitam se da li će se taj otac jednog dana pokajati što je sina
            učinio toliko nezavisnim. Konačno, zar nije zavisnost, odgovara -
            jući posao za jednog trogodišnjaka? Iza tog luckastog mladog
            čoveka čujem prizvuk nekog pedijatra, koji ga tera da uvede

                                                                       111
   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117