Page 257 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 257

rokosmos petodimenzionalni  prostor,  a Makrokosmos  šestodi-
    menzionalni.  To  znači  da  su  sve  mogućnosti  Tritokosmosa
    ostvarene u Makrokosmosu.
        — Paralelno sa ovim ostvarene su sve mogućnosti Mezoko-
    smosa u Ajokosmosu i sve mogućnosti Deuterokosmosa, ili Sun­
    ca, u Protokosmosu ili Apsolutnom.
        —  Pošto  svaki  kosmos  ima  stvarno  fizičko  postojanje,  to
    znači da je svaki kosmos trodimenzionalan sam za sebe ili u se­
    bi.  U odnosu na niži  kosmos on je četvorodimenzionalan,  a u
    odnosu na viši kosmos on je tačka. Da se izrazim drugačije, on
    je,  sam za sebe,  trodimenzionalan,  ali četvrta dimenzija postoji
    za njega u kosmosu iznad i u kosmosu ispod. Ova poslednja tačka
    je  možda najparadoksalnija,  no,  bez obzira na  to,  ona je  tačno
    onakva kakva treba da bude.  Za trodimenzionalno telo, kao što
    je kosmos, četvrta dimenzija je smeštena isto onoliko u domenu
    veoma prostranih magnituda koliko i u domenu veoma malih ma­
    gnituda; i isto toliko u domenu onoga što je stvarno beskonačnost
    koliko i u domenu onoga što je zapravo nula.
        — Dalje moramo razumeti da trodimenzionalnost, čak i jed­
    nog  te istog tela,  može biti različita.  Samo  šestodimenzionalno
    telo  može u potpunosti biti  stvarno.  Petodimenzionalno telo je
    samo nepotpuna slika šestodimenzionalnog tela,  četvorodimen-
    zionalno telo je nepotpuna slika petodimenzionalnog tela, trodi­
    menzionalno  telo je nekompletna  slika  četvorodimenzionalnog
    tela. Naravno, ravan je nepotpuna slika trodimenzionalnog tela,
    a to znači, pogled na jednu njegovu stranu. Na isti način je lini­
    ja nepotpuna slika ravni a tačka je nepotpuna slika linije.
        —  Staviše,  iako ne znamo kako,  šestodimenzionalno  telo
    može da vidi  sebe kao trodimenzionalno.  Neko ko ga posmatra
    spolja možda takođe može da ga vidi kao trodimenzionalno, ali
    u sasvim drugačijoj vrsti trodimenzionalnosti. Na primer, mi sa­
    mi  sebi  predstavljamo  Zemlju  kao trodimenzionalnu.  Ta trodi­
    menzionalnost  je  imaginarna.  Kao  trodimenzionalno  telo,
    Zemlja kao takva, je nešto sasvim drugo od onoga što nama pred­
    stavlja.  Naša  slika  Zemlje je nepotpuna,  mi je  vidimo  kao  deo
    jednog  dela koji je opet deo  njenog  kompletnog  bića.  'Zemalj­
    ska kugla' je imaginarno telo. Ona je deo jednog dela koji je deo
    šestodimenzionalne Zemlje.  Ali ova šestodimenzionalna Zemlja
   252   253   254   255   256   257   258   259   260   261   262