Page 210 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 210

— Međutim, postoje 'azot' aktivniji od 'kiseonika', on ula­
     zi kao aktivan princip u sledeću trojnost sa gustinom 2.  Drugim
     recima 'azot' ima gust inu 2 a 'kiseonik' 3.
        — Tako je nota la iz prve trojnosti, provodnik aktivne sile
    u  sledećoj  trojnosti  u  koju ulazi  sa  gustinom 2.  Ako  'ugljenik'
    uđe sa gustinom 2,  tada će  'kiseonik' i  'azot'  morati da mu od­
    govaraju  svojim  gustinama,  ponavljajući  stepen  gustina  iz  prve
    trojnosti. U  prvoj  trojnosti  stepen  gustine je bio 1,2, 3; u  dru­
     goj  trojnosti bi trebalo da bude 2,  4,  6, a to znači, da će  'uglje­
    nik'  iz  druge  trojnosti  imati  gustinu  2,  'azot'  gustinu  4,
     'kiseonik'  gustinu  6.  Zajedno  daju 'vodonik'  12 (H12):

        Druga trojnost  la  C   2  2   2
                       sol  O  4   6   4    H12
                       fa  N   6   4   6

         — Prema istom planu i redu biće sačinjena sledeća trojnost:
     fa,  'stres',  mi.  'Ugljenik'  koji je  bio  'azot'  u  drugoj  trojnosti
    ulazi sa gustinom 4;  'azot' i  'kiseonik'  koji mu odgovaraju,  mo­
     raju imati gustinu 8 i 12; zajedno daju 'vodonik' 24 (H24):
         Treća trojnost  fa  C  4  4   4
                       —   O   8   12  8    H24
                       mi  N  12   8  12

        — Sledeća trojnost mi, re, do, prema istom planu i redu
    daju 'vodonik' 48 (H48):
         Četvrta trojnost  mi  C  8  8  8
                       re  O  16  24  16    H48
                       do  N  24  16  24

        — Trojnost do, si, la će dati 'vodonik' 96 (H96):

        Peta trojnost  do  C  16  16  16
                       si  O  32  48  32    H96
                       la  N  48  32  48
   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215