Page 108 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 108
se mogu proučavati posmatranjem tih zakona u nama i OSLO
BAĐANJEM OD NJIH. U početku čovek jednostavno mora ra-
zumeti da je on zapravo nepotrebno pod uticajem hiljada
iritirajućih zakona koje su za njega stvorili drugi ljudi i on sam.
Kada pokaže nameru da ih se oslobodi uvideće da ne može. Du
gi i uporni pokušaji za oslobađanjem od njih, uveriće ga u sop-
stveno ropstvo. Zakoni koji vladaju čovekom mogu se
proučavati jedino kroz borbu sa njima, pokušavajući da ih se
oslobodi. Međutim potrebna je ogromna količina znanja da bi se
moglo osloboditi jednog zakona a da se sebi ne stvori drugi ume-
sto njega.
Redovi zakona i njihovi oblici se razlikuju od tačke gle
dišta sa koje uvažavamo zrak stvaranja.
U našem sistemu kraj zraka stvaranja, rastući kraj, da ta
ko kažem, ogranak, je mesec. Energija potrebna za rast i razvi
tak meseca i za oblikovanje novih stvaranja, dolazi mesecu sa
zemlje, na kojoj se, stvara udruženim radom sunca, svih ostalih
planeta solarnog sistema i same zemlje. Energija se sakuplja i
čuva u ogromnom akumulatoru smeštenom na površini zemlje.
Akumulator je organski život na zemlji. Organski život na zem
lji hrani mesec. Sve što živi na zemlji, ljudi, životinje, biljke,
su hrana za mesec. Mesec je ogromno živo biće koje se hrani svi
me što živi i raste na zemlji. Mesec ne bi mogao postojati bez
organskog života na zemlji, kao što organski život na zemlji ne
bi postojao bez meseca. Štaviše, mesec je u odnosu na organski
život na zemlji kao ogroman elektromagnet. Ako bi rad elektro-
magneta odjednom stao, organski život bi se rasuo u ništa.
Proces rasta i zagrevanja meseca je povezan sa životom i
smrću na zemlji. Sve što je živo pri smrti oslobađa određenu ko
ličinu energije koja ih je 'oživljavala'; ta energija ili 'duše' sve
ga živog — biljaka, životinja, ljudi — biva privučena mesecu
kao što čine elektromagneti i daje mu toplotu i život od koga za
visi njegov rast, to jest, rast zraka stvaranja. U ekonomičnosti
univerzuma ništa nije izgubljeno i određena energija pošto je
završila svoj rad na određenom planu ide na drugi.
Duše koje idu na mesec, možda imajući čak određenu ko
ličinu svesti i sećanja, pronalaze sebe pod devedeset i šest zako
na, u uslovima mineralnog života, ili da se izrazimo drugačije,