Page 49 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo

- Ne znam - odgovorio je Kosta - ali mora biti da je bliže nego što
mislimo.
Od tih razgovora Kosta je malo šta razumeo. Nije razumeo ni zašto
se u najhladnije radne dane njegov cimer budi pre svanuća.
- Kako te ne mrzi... - mrmljao je - da se dižeš u ovaj mrak prije Bo-
ga i stvaranja svijeta...
- Bilo bi šteta propustiti ijeđno predavanje ovako učenih profesora-
izvinjavao se Nikola.
Po Nikolinom mišljenju najbriljantniji predavač na fakultetu bio je
stručnjakza integrale i diferencijalne jednačine, doktor Ale. Ale je ljudsku
glupost smatrao bezobrazlukom. Na kraju predavanja bi potražio Nikolu
i upitao:
- Hoćemo li?
Po čitav sat bi mu zadavao specijalne zadatke.
- Bravo! - uzvikivao je Ale.
Posle matematičkih seansi zajedno su napuštali zgradu fakulteta.
Student je iznenadio profesora pitanjem:
- Vidite li ove kočije na ulicama Graca?
- Vidim - zatreptale su Aleove oči, uvećane cvikerom.
- Mnoge od njih su postavljene na elastične opruge i tapacirane po
modi devetnaestog veka.
- Da?
- Ali inače, u principu, to su iste kočije opisane kod Homera i u Sta-
rom zavjetu.
-I?
Nikola je otvorio torbu i pokazao profesoru nacrte mašine za letenje
koja bi se pokretala na električni pogon.
- Zar nije vreme da ljudi lete? - upitao je uzrujano.
Te prve godine Nikola se slabo zanirmio za svet van biblioteke i audi-
torijuma politehnike. Nije ga impresionirala ovdašnja prijatna klima, ni
termalni izvori u Tobelbadu. Ni sahat kula iz šesnaestog veka. Ni Mura.
Ni mostovi. Ni pivnice. U ovom gradu dobrih šeširdžija i optičara zani-
male su ga elektrotehnika i knjige.
Pravio se neiznenađen životom Graca koji nije nastojao da upozna.
Dame su nosile nešto što je ličilo na portikle od čipke. Gospoda su nosila
kapute, zakopčane samo pod grlom, koji su padali ravno kao šator. U so-
bama su se igrali Šubertovi „valceri Graca”. Pod lusterima su se okretala

52