Page 268 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo

Žmirkavi antikvari i tankousti znalđbirali su slike, tapiserije i bron-
ze za njegove kolekcije. Neumorni prsti su brojali novac Džej Pi Morga-
na. Duboki Morganov glas je citirao Ovidija:
- Siromah je čovek koji zna koliko ima ovaca.
Obrve Džona Pierponta Morgana su bile snažne. Mrštenjem je mo-
gao potkovicu iskriviti. Obrazi su mu bili obli, oči male i smešne. Ličio bi
na Balzaka... Samo kad ne bi bilo strašnog nosa.
- Šta bismo znali o svijetu bez tioseva?... - rekao je veseli glas u Tesli-
nom mozgu. - Ne bismo znali ništa! Ljudi osjećaju miris čak i društvenih
odnosa. Znamo za „miris novca” i„miris sirotinje”.
- Opasno! - užasnuo se pronalazač i brže-bolje izgurao iz svesti to
što je nekad napisao u „Traktatu o nosevima”.
Maharadža od Kapurtale sa brkovima kao dim, engleski aristokrati
uskih lica - šta su bili u poređenju sa slavom Džona Pierponta Morgana?!
Sta je sa onom staricom koja je u besanom krevetu milovala gipsanu ruku
umrlog Alberta? Da li se podrezana bradica ruskog cara mogla meriti sa
silom Morganovom? Šta su bili otromboljeni obrazi austrijskog cara pre-
ma vulkanskom, snovidnom nosu Džona Pierponta Morgana?
Drage kolege, inspirisane kolege, sledite svoj nos...
Ne, zaista je nastojao da to zaboravi.
Medicinski se Morganovo stanje zvalo proboscis. Njegov nos je bio
ukraden sa raspađajućeg portreta Dorijana Greja. Malinast, žut, plav,
crven, rascvetao, rastočen bradavicama. Centralni detalj svake sobe u ko-
ju bi ušao. Trebalo je hrabrosti da se s tim ide po svetu. Trebalo je hra-
brosti da se u njega pogleda, praveći se da je to ništa.
- Dobar dan! - glas je na Teslu delovao kao novokain.
Kad ga je prvi put video, Morgan je na Nikolu ostavio čudan utisak:
- Kao da mi je neko nabio džak na glavu!
Ipak je pogledao u ambis, pogledao je u nos kao da to nije ništa.
U kaminu, kraj koga su seli, mogla je živeti cela emigrantska porodi-
ca. Vizantijski molitvenikod rezbarene slonovače ležao je na stolu. Zid je
bio pokriven slikama na kojima su muškarci bili smeđi a žene bele. Tesli
je za oko zapala mračna Suzana i starci, jedan Jovan Krstitelj koji je pod
rukom držao sopstvenu glavu sa oreolom i jedna flamanska taština. Kao i
uvek kad bi se našao u galeriji, Tesla je pomislio na pečeno prase.
Morgan je bio kao Posejdon koji se nikada ne smeje. On se nikad ni-
je smejao, ali su se zato osmehivali svi oko njega.

274