Page 203 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 203

Tesla, portret među maskama

      se sećao rđavo pečenog mesa koje je za doručak dobijao na farmama In-
      dijane.
         -  Razbijao sam led u lavoru da se umijem.
          Tesla je pričao kako je grmlje u Licibilo crno od gundelja. Lomili su
      grane, svojom težinom. Robert se zainterosovao. Tesla je otkrio da ovaj
      čovek spaja nepokolebljivo dobru narav sa Ijubavlju za anegdotu. Rober-
      tova suštinska ozbiljnost nije se sastojala u mrštenju.
          Taj  nasmejani  čovek  se  izborio  za  internacionalni  kopirajt,  pre-
      dložio je prijatelju Džonu Mjueru da Josemiti postane nacionalni park,
      zalagao  se  za  prava  žena i  sa  ukusom  i  autoritetom  uređivao  magazin
      „Senčuri”: Stoleće! Robert je bio poznanik i izdavač generala Granta. Po-
      znavao je bivšeg predsednika Harisona, bio na ,,ti” sa političarem u uspo-
      nu Teodorom Ruzveltom.
          -  Sedite ovde! -  pozvao ga je Robert i bacio u kamin šišarku. Šišarka
      se brzo pretvorila u ružu od žara. Kuća je bila uređena kitnjasto, sa arap-
      skim intarzijama.  Prefinjenost, shvaćena kao bolest, odredila je boju ta-
      peta.  Bordo ambijent oživele su mrlje  dveju Tifanijevih lampi, nalik na
      dve meduze-bliznakinje. Zlatni i srebrni sat, sa suncima i mesecima, ku-
      cao je u ramu od orahovine. Ne zna se koliko su čaša vina te večeri popili i
      koliko jelula Džonson ispraznio u kamin. Katarina je bila lepakao Vene-
      cija. Ona je zavitlala suknje iznad kolena i zasvirala klavir. Čaše su cilik-
      nule u kredencu. Labrador se ispravio na zadnje noge i Robert je zaigrao
      valcer s njim. -  Ah ! -  uzdahnuo je on, padajući u fotelju, u paroksizmu
      dramske  iscrpljenosti.  Ostavljen  sam  sebi,  labrador  Ričard  Higinson
      svađao se sa šištećim radijatorom.
          -  Moj pas se stalno svađa, kao Luter sa đavolom -  primetio je Rob-
      ert. -  Laje na zvono, na kišu, na grom.
          Kada je obližnji zvonik elokventno izbio ponoć, labrador se razlajao
      na njega. Pas je gledao tužno i glupavo kad je sat lakonski izbio jedan.
          -  Prelepa si kad zevaš -  đobacio je Džonson ženi.
          -  Ja idem da spavam -  rekla je Katarina. -  Baj. Baj.
          -  Plavooka kao haski, osmehnula se, gledajući Teslu u oči:
          -  Mi ćemo biti prijatelji.
          -  Mislite?
          Sva koketerija je spala s lepog lica.
          Žena je odgovorila:
          -  Znam.

                                                             207
   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208