Page 174 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 174
Vladimir Pištalo
Iz soba osvetljenih elektrikom vratio se u sobe sa petrolejkom.
- Dom je tvoj dom a mjesec je tvoj susjed.
On se nije promenio. On samo nije umeo da se vrati.
Kuća je bila gradska, ali je, valjda zbog tkanih prostirki, pomalo mi-
risala naovce. Deset godinajeizgledalo da ovaj svet ne postoji... Osećao je
istovremeno da je ovo nestvarno i da je ovo jedino stvarno. Svet koji je
nestao - vratio se. Sve je postalo magično i strašno duboko. I strašno je
zabolelo. A zatim se obruč stvarnosti proširio. Sve je opet postalo obično,
jer tako mora biti.
Učinilo mu se da je na vrhu sveta veća snaga vizije, ali je na dnu dub-
lji osećaj života. Ne, ovo nije bio svet lorda Kelvina, princa Alberta i kole-
ge D’Abronovala. Pogled je odavde bio bolniji i oštriji Ovo je bio stari svet
svirača na češlju i listu, tirkiznih jezera, okruglog hleba, tvrdoglavog vetra
i ličkih kapa, sličnih bulkama na livadama.
Sobe, mirisi, sve ga je strašno potreslo. Na očevoj ikoni sveti Đorđe
je i dalje nezainteresovano ubijao aždaju, s crvenom glavom pečenog jag-
njeta. Budala i mlađi brat vratio se kući kao slavan čovek. Njegovi su
žmirkali smeđim očima. Oni su se stisli skupa. Bilo je tu mnogo dobrote i
ljubavi. I izgledalo je kao da se stide jedni od drugih.
Cela kuća je osluškivala disanje one koja je ležala u spavaćoj sobi.
Tesli je bilo lakše da priča sa zetovima nego sa sestrama, koje su se u hod-
niku povile i brisale oči. Marica mu je prišla, gledajući ga očima nepover-
ljivog psa. Primetio je da je ostarila.
„Zagrliš i zaboraviš!” - odlučio jc.
Marica se prema Nikoli pomalo odnosila kao prema stranom gos-
podinu. Nije znala kako da ga voli, jer je navikla da svakoga koga voli po-
malo sažaljeva. U svetlu njeneljubavi čitavopostojanje je izgledalo tužno.
Telo Nikoline sestre Marice je bilo bunar suza, starijih od nje, čiji je nivo
dopirao do očiju i koje su samo čekale da se preliju. Bunar suza nije du-
bok onoliko koliko je Marica visoka, već je išao još trista metara u dubi-
nu.
Nikola joj je stavio ruku na rame:
- Ne pla-či.
- Ne plači ti.
Mašio se za Đukinu kvaku.
- Moli boga da te pozna - čuo je iza leđa. - Ej!
178
