Page 41 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 41
Dosije Omega
ustavne i demokratske reforme. Ali Sadam ne bi politički preživeo pro-
ces demokratizacije, pa je stega režima postala još veća, rezultirajuci kra-
jem te godine naimenovanjem njegovog sina i polubrata za šefove snaga
bezbednosti. U ovim kritičnim okolnostima, Amerika je predložila podiza-
nje cena nafte Sadamu Huseinu. U januaru 1990 godine, cena nafte bila
je dvadeset i jedan dolar ža barel, ali su analitičari ocekivali da će u dru-
gom kvartalu cena pasti na oko petnaest dolara po barelu, što se i obi-
stinilo. Da se u leto ne bi suočio sa krizom, Sadam je naručio studiju o
kretanju cena nafte, od centra za strateške i međunarodne studije. Deta-
lji su ostali tajna, ali nije spomo da su sugerisali agresivnu politiku cena
nafte za arapske proizvođače, i cenu između dvadeset i četiri i dvadeset
i pet dolara za barel. To jc odgovaralo Americi. jer je i ona veliki proi-
zvođač nafte, kojom zadovoljava pedesct odsto sopstvenih potreba, pa
bi i američke naftne kompanije u zemlji i inostranstvu profitirale, a nije
bez značaja ni podatak da su i predsednik Buš i državni sekretar Bejker
imali jake poslovne veze u tim krugovima. U jesen 1989 godine, kada
je do invazije Kuvajta ostalo devet meseci, a Irak bio u očajnoj situaci-
ji, jer nije imao novca da kupi novo oružje, Buš je izdao tajnu direk-
tivu o uspostavljanju bližih veza sa Bagdadom i otvaranje mogućnosti
da Irak dobije ekonomsku pomoć od jedne milijarde dolara! Ova podrš-
ka u bankarskim garancijama, za kupovinu američkih poljoprivrednih
proizvoda, omogućila je Sadamu Huseinu da sopstvena oskudna sred-
stva usmeri na kupovinu oružja. Rat je bio sve bliži, a zna se da kada
zapreti ratna opasnost na Bliskom Istoku, cena nafte počinje da raste
do dvadeset i pet dolara za barel, a možda i više. Za laike, ovo su bili
nesmotreni potezi američkog predsednika. Za one bolje upućene, ovo je
bio samo nastavak politike pomoći Iraku, koja je vukla korene još iz
perioda rata sa Iranom. Ovo približavanje usledilo je na predlog tada-
šnjeg predsednika Regana, jer je trebalo zaustaviti muslimanski funda-
mentalizam oličen u Iranu. Prvo je u februaru 1982 godine Irak skinut
sa liste terorističkih zemalja, iako su se tome protivili mnogi visoki
službenici američke administracije. Bilo je poznato da je Irak pružao
utočiste mnogim arapskim grupama i pojedincima umešanim u međuna-
rodni terorizam, između ostalih i Abu Abasu, napadaču na brod "Akile
Lauro". Iste godine Amerikanci su ponudili svoje minobacače u zamenu
za jedan ruski tenk T-72, jer je bio zaštićen oklopom nepoznatim arneri-
čkoj armiji. U drugoj polovini 1983 godine, Irak je dobio mogućnost da
kupi američku vojnu opremu za četrdeset i pet miliona dolara - topove
48
