Page 56 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 56

Slušati  po  ko  zna  koji  put  neki  Pavlov  tekst  a ne  znati  za
                                                    29
        postojanje imena Grigorija Nazijanzinosa ; svake godine iznova
        praviti  jasle,  a  ne  znati  šta  su  bile  osnivačke raspre  oko
                  30
        arijanstva  ili koncil o ikonofiliji; pričešćivati se pričesnim hlebom
        bez  kvasca  a  ne  znati  za  postojanje dogme  o  papskoj
        nepogrešivosti;  prisustvovati  božićnoj misi  a  ne  znati  ništa  o
        preuzimanju  od  strane  crkve  tog paganskog  datuma  zimske
        kratkodnevice  kada  se  praznovao  sol  invictus;  prisustvovati
        porodičnim  krštenjima, venčanjima  i  sahranama  pred  oltarom  a
        nikad ne čuti da se govori o jevanđeljskim apokrifima; paradirati
        pod raspećima  a  prolaziti  pored  informacije  da  se  za
        razlog naveden protiv Isusa na njegovom procesu nije razapinjalo
        na  krstu  nego  kamenovalo;  i  toliko  drugih  kulturnih  slepih  ulica
        prouzrokovanih  fetišizovanjem  obreda spoljnim  ispoljavanjima
        pobožnosti, eto to se postavlja kao problem za jedno prosvećeno
        primenjivanje svoje religije.
              Ono drevno vešto poturanje Postanja da ne treba želeti znati,
        da  se  treba  zadovoljavati  verovanjem  i  poslušnošću,  da  treba
        davati prednost Veri nad Saznanjem, odbacivati sklonost ka nauci
        a slaviti žar za potčinjavanje i poslušnost, ne doprinose podizanju
        nivoa rasprave; etimologija reči musliman koja znači - dixit Litre -
        pokoran Bogu i Muhamedu; nemogućnost da se u svakodnevici do
        u najsitnije pojedinosti misli i postupa izvan milimetarskih propisa
        Tore;  sve  to  odvraća  od  davanja  prednosti  Razumu  nad
        pokornošću...  Kao  da  je  religiji  bila potrebna  bezazlenost,
        nekultura i neznanje da bi se širila i sigurnije postojala!
              Kada, s druge strane, religijska i istorijska kultura postoji  -
        često  kod  stručnjaka  za  religiju  -  ona  je  stavljena  u  službu
        bezimenog  jezuitskog  arsenala!  Vekovi  retorike, milenijum


        29   Sveti  Grigorije  Nazijanzinos,  s  nadimkom  Teolog  (330-
        390), episkop  u  Carigradu  (379-381).  Aktivno  učestvovao  u
        trijumfu doktrine Nikejskog sabora protiv arijanstva. (Larus)

        30  Arijanstvo - doktrina Arija i njegovih pristalica. (Larus)
   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61