Page 252 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XII

Воз на колима увезаше. Иван скочи с кола и поведе за поводник доброг, ухрањеног коња.
Жена баци на кола грабуље, и бодрим кораком, машући рукама, пође к женама које се беху
искупиле као у колу. Кад Иван изиђе на пут, ступи у ред са осталим колима. Жене, са
грабуљама на раменима, блештећи у светлим бојама и трештећи јасним гласовима, ишле су за
колима. Један груб, диваљ женски глас запева песму и испева је до понављања; ту исту

песму одједном сложно прихватише од почетка и испеваше педесетак разних грубих и
танких, здравих гласова.
Жене се с песмом приближаваху Љевину, и њему се учини као да облак са грмљавином
весеља наилази на њ. Облак наиђе и ухвати га; и пласт на којем је лежао, и други пластови, и

кола, и цела ливада са далеким пољем, све се покрену и заниха под ритмом ове дивље бурно
веселе песме са узвицима, звиждањем и подврискивањем. Љевин је завидео том здравом
весељу, желео да учествује у изразу те животне радости.

Али није могао ништа учинити, могао је само лежати, слушати, гледати. Кад се певачи
изгубише из вида и слуха, Љевина обузе тешко осећање сете због самоће, телесне празнине, и
непријатељства према том свету.

Неки од сељака који су се највише препирали с њим око сена, они које је он увредио, или
који су хтели њега да обману ти исти сељаци весело су га поздрављали, и очевидно нису
имали, нити су могли имати према њему икакво непријатељство, нити икакво, не само
кајање, него ни сећање да су га хтели обманути. Све је то утонуло у мору веселог општег
рада. Бог је дао дан, бог је дао снагу. И дан и снага посвећени су раду, и у томе је сва награда.

А за кога је рад? Какви ће бити плодови рада? То су споредне и ништавне мисли.
Љевин је често уживао гледајући тај живот, често је осећао завист према људима који
живе тим животом, али сада му је први пут, особито под утиском онога што је видео у

односима Ивана Пармјонова према његовој младој жени, први пут му сада дошла у главу
јасна мисао да од њега самог зависи хоће ли заменити свој тако тегобан, докон, извештачен и
лични живот којим је досад живео, за онај трудбенички, чисти, општи и дивни живот.

Старац који је седео с њим, давно је отишао кући; народ се сав разишао. Оближњи су
отишли кућама, а даљни се искупили у ливади на вечеру и на преноћиште. Непримећен од
народа, Љевин је даље лежао на пласту, гледао, слушао и мислио. Народ који је остао да
спава на ливади, није спавао готово целу кратку, летњу ноћ. У први мах чуо се општи весео
разговор и кикот за време вечере, а затим опет песма и смех.

Цео дуги трудбенички дан није оставио у њима другога трага осим веселости. Пред зору
се све утиша. Чули су се са непрекидни ноћни звуци, неуморно крекетање жаба у бари и
рзање коња по ливади у јутарњој магли. Пренувши се, Љевин устаде с пласта и погледавши у