Page 678 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

SAFRANJIKA. SEBO}
679

0
k roc j n (oko 0,6 / 0). oko 1% eta r s k 0 g u I j a, masnog ulja, voska i or-
ganskih materija.
Etarsko ulje je bezbojno_ Sastoji se pretdno od jednog terpena i malo
cineola.

Upotreba safrana u medicini dan as je vrlo ogranicena, ali se zato u na-
rodnoj medicini jos uvek dosta trosi protiv atonicne amenoreje, nervoze,
histe:!je, nesanice, grceva j slicnih bolesti, protiv kojih se sa vge uspeha daje
valenJana. V veeoj dozi safran je otrovan. Izaziva povracanje, proUve, gr-
ceve i smrt. Kod nas ga vrlo cesto daju s kininom za pobacaj. - Najvise se
safrana potrosi kao zacin u kuhinj,i, za poslastice i likere.

Istorija_ - Anticki narodi su poznavali safran: Grci su ga gajili i upo-
trebljavali zbog boje, mirisa i lekovitosti. U Spaniji se gaji od X veka.

Narodna Imena: benduska, brndusa, zavran, safran, zunfran, zaferan,
zafran, krok, pitomi safran, pravi zafran. saf.ran, eaforan, eafran, crljeni zuf-
ran, cafran, savran.

SAFRANJIKA, tUCICA, TURSKI CAFRAN, DIVUI SAFRAN,
SAFRANIKA

Carthamus tinctor.ius L. - Comp05itae

Safranjika je jednogodgnja bilj-ka koja se od davnina gaji zbog zive
narandzaste boje. Jos od pre nekoliko decenija gotov.o je svaka basta u Voj-
vodini imala d malo safranjike. Sintetske boje potisle su mnoge prirodne, pa
i safranjiku_ Jos su stari Egipearu iz osuSenih zutih evetova safranjike iz-
vlacili boju kQjom su bojarusal,i svoje mumije. - Beru se evetne gla'viee
(Carhami f/os) po Ie porn vremenu, ·sve dok biljka eveta i brzo suse da sto
bolje sacuvaju narandzastu boju. Safranjika ima dve boje: zutu, koja se
rastvara u vodi, i ervenu, koja 6e ras-tvara u aJkalnoj vodi. Boja se naziva
kUl·tumin. Safranj j,ka se upotrebljava okao boja, a cesto i za faJsifikovanje
Safrana. Vlazi u sastav cajeva za kai1enje.

V novije vreme obraea se veea paznja na safranjik·ino seme, tier uno ima
v,ise od 300/0 masnog ul~a i mnogo belll!llcevina. Rafiiniranjem ovog ulja moze
se dubiti ulje za medicinske 'svrhe i za jelo.

SEBOJ

Cheiranthus cheiri L. - Cruciferae

Seboj je nase omiljeno narodno evece. To je vgegodgnja zeljasta biljka,
visoka oko SO cm, razgranate stabljike koja je na osnovi odrvenjena, tako da
lici na mali grm. Cvetovi su zlatnozuti u mnogo nijansi, -sakupljeni u guste
cvasti. Cveta od maja do jula. Jakog svojstvenog mirisa i nalj,utog ukusa.