Page 634 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 634
TATULA
635
~~ni Licanin, mladi, snafniji i plahovitiji, najzad progovori: .BiIi smo
na gadanju na Delibl<Jitskom pesku, pa smo u Alibunaru (dakle, opet baba-
-Anujldna nahija) nabavili neko erno seme koje po maze, jaca mu~ku snagu.
A na Savi golotinja - lepotinja, pa se, eto, prevarismo .• Pokazao je seme.
Bilo je od tatule; pili su ga sarnlevenog u erooj kafi.
Naravoucenije. - Sve ovo sto je receno 0 1atuli nije zbog toga da se
citaoei truju (mi.sleCi da se lece). Nili se zeli da ovo pisanje stvara ~arlatane
i trovace. Ne, to nikako! Sve je ova javnosti saopsteno u najboljoj named
da ~e cuva ovog otrovnog korova, koji na 5vakom koraku prati coveka i nje-
govo ob.itavali~te_
Ovo je sarno mali izvadak j,z belezaka sa terena. Koliko je aslmaticara,
~rcanih i drugih bolesnika plat,ilo glavom nestrucnu lIlp01rebu tatule.
DA LI SE OVA OTROVNA BILJKA GAJI NEGDE U SVETU?
Za ekstrakciju atropina sve se manje koristi divlja tatula, jer se koli-
cina ovog alkaloida u divljoj biljci sa raznih nalazi·~ta koleba u sirokim gra-
nieama, zbog cega se ne dobija homogena, kvalitetna roba kakvu traze
apoleke i farmaoeulska indlllStrija.
Zato se tatula sve vge gaj.i, osobito u industrijs.1d najrazvijenijim
zemljama. Ali ne gaji se nekvalitetna, nego sarno oplemenjena tatula sa vi~e
od 0,30;. Mropina.
Eto tako je i ovaj opasan i prezren korov postao u XX veku kulturna
biljka, na cijem odabiranju i oplemenjavanju rade mnogi eminentni farma-
kognosti u .svetu. Na tome se radi i u Institutu za proucavanje lekovitog
bilja i Institulu za farmakognoziju Farmaeeutskog fakulteta u Beogradu.
Tatula .se moze vrlo lako i l1SIpe~no razmnozavati razbacivanjem seme-
na po grads kim smetlistima i slicnim dubrevitim mestima.
Privredni znseaj_ - Mnoge porodiee sakupljaju list (rede i semel ta-
tule i prodaju preduzeeima za j,zvoz lekovitog bilja. Za dobijeni novae ku-
puju sebi odecu, obucu i hranu. U tatulu se niSta ne ulaze, jer se bere list
divlje biljke po naseljima i oko njih. Po napustenim toroviina, osobito
svinjskim, dubriStima i gradskim smetiStima ima najviSe i najbujnije talule,
lako da se tu za jedan dan moze mnogo nabrati i tntd <se isplati.
I Beograd je za vreme rata i neko vreme posle toga bio obrastao u ta-
lulu, jer je to ·tiJpicna nitrofilna (voli azot) biljka ·koja nalazi opt~malne us-
love za svoj razvoj na rulievinama, zapustenim i slicnim mes·tima gde ima
trulezi.
Narodna imena_ - Potrebno je za ovu vafnu lekovHu i istovremeno
opasnu i otroVDu biljku nasih naselja navesti i druga narodna .imena kojima
se ()vaj 5rmdljj.vi korov naziva u rruznim na~im krajevima.
Tatula je ~kol5ki narodni naziv, a latinski je Datura stramonium L.
Zanimljivo je navesti da is to ime upotrebljavaju :i rnnogi narodi od Medite-
rana do Indije i Sibira.
U Sajkaskoj (deo Backe) i selima oko Novog Sada tatu~u na·rod na-
ziva bikovi, jer su nekad u <seam i janIlli davali bilkovima da budu .hlkoVli-
