Page 57 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 57
UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE
57
Po sumama pored Dunava, Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw-
mm.ls fral5.ula). S nj~ se s~ i?a kora i upotrebljava protiv zatvora, za urC!di-
vanJe stohee. Glavru leko-lltl sastojei u ovoj kori su a n t r a h i non ski
g I i k 0 z i d i. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus ca-
thartica).
Sa Deliblatskog pes.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona ko-
rena bele saponarij e, bde sapunjaee Hi, kako je tamo nazivaju, »slajer-trava« ,
jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila
panzculata). Iz IOga kon:.na vachl se IS a po n i n, koji 'Uma raznovrsnu teh-
nicku upotrC!bu. Ako sapunjacu Hi, jos bolje, ovaj saponin trljate medu dla-
novima s vodom, pojavice se obilna i postojana pena, kao kad uzmete najbolji
sapun. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja, jagorcevine, divljeg
kestena, divizmc i mnogih drugih biljaka. U seoskim bastama jos se nailazi
na mali kutak s evecem. Tu se ponekad nalazi .i belonoga ,iJ1!j sapun-trava (Sa-
ponaria officinalis), "rio lepo evece. I ona se peru kad se sa vodom trlja. To
su ;mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. Zbog toga
su je i nazvali H erba lanaria. To rni i danas cinimo. Sv,jJene, fine vunene
i druge skupoeene tkanine od zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapu-
nom (jer je em alkalan i najeda, upropascuje vlakna i tkani'l1u), nego raznim
preparatima, a ne znamo da je u njima glavni sastojak saponin, dobijen ek-
strakeijom iz sapun-korena. Isto tako, razni samponi i druga sredstva za pra-
nje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Divizmom deea
truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme ru-
cak jli veceru. Divizma je otrovna zbog saponina. Slatki koren pored slanka-
menackog groblja olaksava iskasljavanje zbog pri,sutnih saponina. Slanka-
menci ovaj koren nazivaju »bilje«. Cim neko okasljavi, daju mu da zvace ovaj
:lut i sladak koren. »Kad smo bili deea, cuvaJi smo ovee i zvakali bilje dok
nam ne udari pena na usta«, pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. I brezov
list je lekavit zbog saponina. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zva-
nog gitagin. Daninoc se zbog saponina upotrebljava za lakse iskaSljavanje.
Ako sc mala ,kolicina kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo
duze mucka, dobija se obilna .j postojana pena kao sapuniea (sapo na latins-
kom znaci sapun). Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima, ove sup-
stancije nazvane su »saponini«.
I saponini, kao i glikozidi i alkaloidi mogu, dakle, bioti i lek i otrov.
Sve zavisi u cijim su rukama.
Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako ra-
zlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri
tom jedan iJi viSe secera (.glikoni«) ,i jedan iii vise molekula jedinjenja koja
ne pripadaju secerima, dakle, »aglikoni<c.
Upotreba. - Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn.e dro.ge koje de-
l£ljU na srce. Vunasti, purpurni i neke druge vrste dIg I t a II s a, razne
vrste s t r 0 fan t usa, Ii jan d e r, go roe vet, d u r d e v a k, kukurek
i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton i-
e n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. Ova grupa se na-
ziva jos i digitalisova iii digitaloidna, jer je purpurni digitalis prvi usao u
terapiju; uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri.ng (William Withering)
