Page 24 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOVE
25

mijskog sastava i postojanog fizioloskog dejstva, lekova koji imaju jos i tu
prednost s to se mogu tacno dozirati i bolesniku davati na vise nacina, ipak
upotreba biljnih i zivolinjskih droga ne opada.

L ecenje lekovilim blljem slaro j e g% vo isla koliko i samo covecan-
si vo. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilja verovatno su bili inslinktivni, sli-
cni kao meuu zivolinjama. Nasumce, desno i levo, lrazeci hranu u borbi za
goli zivot i ops tanak, probajuCi razne trave na koje je nailazio u vecitom
kretanju, lutanju, i stremljenju, Covek je kroz vekove s-ticao dragoceno prak-
ticno iskustvo. koje jos i dan-danas u mnogim pnilikama, i pored najusa-
vrsenijih modernih masina, cesto najvise vrecti. To mnogi cine i danas, po-
gotovo primitivni narodi. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upo-
znao i preko raznih zivotinja, u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio.
Svima je pozna to cia domace i ivot·inje ne jedu otrovno bilje. Ali se, isto tako,
zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih stetnih po-
sledica, iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne.

Nevolja coveka svacemu nauci. A bolest je velika nevolja. Bolcstine
su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i
svojim bliznjim. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a
misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bokvice iIi neko drugo lisce
da bi ,mme ublazio bol, taj covek bi se mogao, u neku ruku, smatrati za
pretecu istovremeno i lekara i apotekara. Mnoge droge koje se dan as upo-
trebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis, razena
glavnica, kininova kora, karen ipekahlQne, caulmogra, ricinus, gorocvet, ra-
IIvolfija, kola i tlr. Van svake s umnje je, dakle, da je vestina lecenja leko-
vitim biljem vrlo stara. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa is-
torijom medicine i farmacije.
Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di.sciplina nije
toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v i-
n a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a, farmakognozija.
I zato, kad god se govori 0 istoriji vestine spravljanja lekova i 0 leko-
vitim sirovinama, uvek se, u prvom redu, misli na nauku 0 lekovitom bilju.
Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka, a one
otrovne ulivale su mu, pored toga, jos i strahopostovanje.

Na primer, izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: stri-
hnin i strofantin), koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u trop-
skim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje,
za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje vestica«, jos uvek su to najjaci ot-
rovi. I nas narod je osecao neku ufasnu odv,ratnost j strah od otrovnog bilja.
To se vidi i po imenima koja mu je da~, kao, na primer: bunika, bljust,
zmijak, jedic, izjed, cemerika, kukuta, kukurek, Ijutic, pasje grozde, vucja
jabuka, pustikara, besnik, kukolj, burjan i sl.
Naprotiv, prema lekovitom, mirisnom, ukrasnom i korisnom bilju na-
rod je pun neznih izliva velike Ijubavi. Dokaz su divna imena: majkina du-

sica, nana, maticnjak, Ijubicica, krasuljak, miomir, milogled, miloduh, sti-
dak, dobricica, smilje, kovilje, durdevak, spomenak itd. Nigde lekovitom
bilju lIlije uk.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano
toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. To mracno doba,