Page 34 - John Coleman - Komitet 300
P. 34
izvestio i o tome kako je Rusija pozvana da se prikljuþi pripremama za
nadolazeüu svetsku vladu.
Kada sam 1981 godine pisao o tome, globalni planovi zaverenika su veü
bili u naprednoj fazi priprema. Gledajuüi unazad period od poslednjih deset
godina, moe da se vidi kojom su brzinom planovi Komiteta napredovali.
Ako je informacija koju sam 1981. godine objavio bila alarmantna, onda je
ona jo alarmantnija danas, kada se pribliavamo konaþnoj fazi ruenja Sje-
dinjenih Ameriþkih Drava kakve danas poznajemo. Uz neograniþena finan-
sijska sredstva, uz nekoliko stotina trustova mozgova i 5.000 drutvenih in-
enjera, uz pomoü medija, banki i þinjenicu da je veüina vlada veü pod kon-
trolom, vidimo da smo suoþeni sa problemom velikih razmera, toliko velikih
da mu se ne moe odupreti nijedna zemlja pojedinaþno.
Kao to sam veü mnogo puta rekao, namerno smo zavedeni da veruje-
mo kako je problem o kome govorim potekao iz Moskve. Ispirali su nam
mozgove da bi mislili da je komunizam najveüa opasnost za nas Amerikan-
ce. To jednostavno nije bilo taþno. Najveüa opasnost je masa izdajnika u na-
oj okolini. Na Ustav nas upozorava da budno pratimo da li je neprijatelj
medu nama. Nai neprijatelji su sluge Komiteta 300, koji zauzimaju visoke
poloaje u strukturama nae vlasti. Svoju borbu moramo da poþnemo u Sje-
dinjenim Ameriþkim Dravama da bi preokrenuli dogaÿaje koji nam prete
guenjem i upravo se ovde moramo suoþiti s tim unutranjim zaverenicima i
poraziti ih.
Rimski klub je direktno sudelovao i u stvaranju 25-godinjeg rata u El
Salvadoru. To je bio deo ireg plana koji je napravio Eliot Abrams iz ame-
riþkog Ministarstva spoljnih poslova. Konaþnu ofanzivu" salvadorskih geri-
laca, koja, na sreüu, nije bila uspena, finansirao je þlan Komiteta 300 Vili
Brant, voda Socijalistiþke internacionale i bivi kancelar Zapadne Nemaþke.
Komitet je izabrao El Salvador kako bi Srednju Ameriku pretvorio u zonu
za novi Tridesetogodinji rat. Taj zadatak bio je poveren Kisinderu, pod be-
zazlenim imenom Ande Plan" (The Andes Plan).
Radi ilustracije naþina na koji zaverenici deluju izvan dravnih granica, ak-
cija Konaþna ofanziva", koju je isplanirao Vili Brant, izvedena se kao rezul-
tat posete Filipa Gonzalesa Kubi. U to vreme Gonzales se pripremao za preu-
zimanje uloge koju mu je zadao Rimski klub - da postane panski predsednik
33
