Page 45 - Joe L. Wheeler - Daljinski kontrolisani: kako televizija utice na vas

92

belaca)...
svog stava:

situacija na TV-u.” 117
odrasla osoba radila.

trunke sumnje: televizija je

i pažljivo prati šta odrasla osoba radi.
sasvim dovoljno vremena, zapaža on,

sa 20% beba kojima nije puštan taj snimak.”
Na fotografiji B bebi daju tu istu igračku.

bezbedno ostaviti čak ni bebe u blizini uključenog televizora.
Na fotografiji C beba kida igračku, podražavajući ono što je
– nije raširila sve do 1974. godine. Tako je on godinama
posmatrao kako se stvari razvijaju u Južnoj Africi. Otprilike 10 do
bebe snimljene u probnoj situaciji kako bi dokazao ispravnost
sprava za podsticanje najtežih zločina!
što vide na televiziji. On je iskoristio fotografije jedne 14-mesečne
Zahvaljujući Sentervolovoj studiji, više ne može biti ni
15 godina kasnije, stopa ubistava u Južnoj Africi skočila je za 56
odsto! (računajući samo one zločine koje su belci počinili protiv
“Na fotografiji A odrasla osoba kida igračku. Beba se naginje
televizija se u Južnoj Africi – zbog odlične kontrole njihove vlade
godina nakon što neko društvo prihvati televiziju, treba očekivati
drastično povećanje broja ubistava i drugih teških zločina. To je
Jasno je da, sa ovakvim stepenom oponašanja i svesnosti, nije
Sentervol je prilično ironično primetio da je nerealno
veoma teško da razlikuju stvaran život od izmišljenih događaja i
očekivati da će televizija, kao ni duvanska industrija na primer,
Prema davno postavljenoj teoriji dr Sentervola, 10 do 15
slučaju SAD i Kanade, ali je mislio da bi ispunjenje njegove
Od beba kojima je pušten snimak sa uputstvima za sklapanje
Sentervol je razbio još jedan mit: da bebe ne reaguju na ono
igračke, 65% njih moglo je kasnije da sastavi igračku, u poređenju
da prva generacija koja je
odrasla uz televiziju zakorači u svet odraslih i dođe u godine kada
je mlada osoba najsklonija kriminalu. On je to prvo zapazio u
pretpostavke mogla da bude čista slučajnost i ništa više. Međutim,
našu decu?”
preokupacija.”
nisu smanjivale.”
manje ni više nego
nekom skrovitom mestu. 118
brojnog gledališta, kao nasilje...

ekrana. Ono dolazi iz sve više izvora
koje se događa u stvarnom životu našeg

– putem videa

nijedna formula nije toliko proverena i pouzdana za stvaranje
industrije bezbroj puta izlazili u javnost uveravajući narod u svoje
i kablovske
Iz tog razloga su predstavnici TV
televizije, kao i preko državne televizije i TV stanica. Prema mišljenju
industrija ne prodaje TV program gledaocima, već prodaje
gledaoce reklamnim agencijama. Pitanje ‘kvaliteta’ i ‘društvene
poslovati altruistički i u najboljem interesu potrošača. “Televizijska
93
naučnika nasilje na televiziji je zaista odgovorno za jedan deo nasilja
povećanja broja gledalaca u okviru konkurentnog tržišta – a
društva. Ono što je novo
odgovornosti’ potpuno je periferno u odnosu na problem
ranije u istoriji ovog medija ulazi u američke domove preko malih
jačanja imuniteta i zdrave ishrane. Kratkoročne kampanje nisu od
TV Guide, časopis koji je inače stalno u odbrani
celokupne televizijske industrije, zapanjio je izučavaoce medija
U avgustu 1992. godine desilo se nešto veoma značajno: ni
Kada su u pitanju roditelji koji imaju malu decu, Sentervol ih
je posavetovao da odmah kupe katanac za TV, a ključ drže na
velike pomoći. To pitanje treba da postane naša uobičajena i stalna
američkim lekarima: “Izloženost dece televiziji i nasilju na
više godina od kako se prati količina nasilja na televiziji, cifre se
devedesetih godina. U njemu su citirana neka od velikih imena u
dobre namere, ali ništa se pozitivno nije dogodilo. Za ovih 20 i
Americi. Nil Hiki (Neil Hickey) je zapazio da “više nasilja nego ikada
– jednim od smelijih i otvorenijih članaka te vrste
pitanjem sa svoje naslovne strane: “Da li nasilje na televiziji zlostavlja
Sentervol je na kraju svog izlaganja uputio nekoliko saveta
televiziji trebalo bi da uđe u program državne zdravstvene službe,
baš kao i pitanje sigurnosnih sedišta, kaciga za vožnju biciklom,