Page 35 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

Ipak, zar uopšte nema ograničenja u količini bogatstva koju

pojedinci mogu da akumuliraju? Na kraju krajeva, filozofi od

Aristotela do Akvinskog tvrdili su da, nakon određene tačke,

imovina postaje prepreka sreći. Lok tvrdi da to nije tako. U

prirodnom stanju, on priznaje, istina je da primitivni ljudi mogu

akumulirati samo ograničenu količinu imovine iz darova

prirode.

Ako primitivac pokuša da uzme više imovine nego što mu

njegovo grubo znanje dozvoljava da potroši, onda će to pokvariti

i moguće oduzeti drugim članovima zajednice njihovu

sopstvenu šansu za akumulaciju. Ali u zajednici zasnovanoj na

razumu, gde postoji novac kao sredstvo razmene, neograničeno

gomilanje imovine je dozvoljeno, čak i prirodno, jer je to svrha

novca. Pošto novac ne može da pokvari, nemoguće je

posedovati previše. Očigledno je da će neki pojedinci gomilati

više imovine od drugih, ali i to je prirodno, jer je svet dat

„upotrebi vrednih i racionalnih“. Onaj ko najbolje primenjuje

razum, imaće najviše koristi.

Lok se ovde ne zaustavlja. Vlasništvo nad imovinom (vrednošću

izvučenom iz prirode) nije samo pravo u društvu; postoji i

dužnost stvaranja bogatstva. U noćnoj mori ekologa,

Lok piše da se „zemljište koje je u potpunosti prepušteno
prirodi... naziva, što zaista i jeste, otpad.“ Priroda je vredna

samo kada pomešamo svoj rad sa njom tako da bude