Page 300 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

precizno izmeriti i kvantifikovati matematičkim formulama.

Kvantna teorija kaže da to jednostavno nije tako.

Početkom dvadesetog veka, naučnici su počeli da zaviruju sve

dublje i dublje u mikrosvet života, pokušavajući da lociraju,

izoluju i izmere najsitnije čestice materije u univerzumu. Otkrili

su da kako su istraživali sve dublje i dublje, pronalazeći sve

sitnije elemente usput, činilo se da nema kraja na vidiku. Onda

im je sinulo da je ceo postupak bio kao džinovska kosmička šala

koja se odvija na njihov račun. Naučna zajednica je, blago

rečeno, pocrvenela od besa kada je nemački fizičar Hajzenberg

otkrio da je „objektivno posmatranje atomskih čestica nemoguće,

sama priroda atomskih čestica je takva da sam čin posmatranja

ometa i menja, umesto da fiksira i čuva objekat.“44 Hajzenberg i

oni koji su ga sledili u mikrosvet kvantne fizike učili su, sa

svakim novim posmatranjem koje su napravili, da je precizno

merenje materije sama osnova klasične fizike — nemoguće jer

zahteva mogućnost određivanja i brzine i lokacije objekta u

datom trenutku. Na njihovu žalost, shvatili su da svaki put kada

posmatraju najsitniju česticu, elektron, njihov čin posmatranja

utiče na ono što vide. To je zato što „elektron možete videti

samo kada emituje svetlost, a on emituje svetlost samo kada

skače, tako da da biste videli gde je bio, morate ga „naterati da

ode negde drugde.“45 Pošto je to slučaj, ne možete imati i jedno

i drugo. Možete izmeriti ili njegovu lokaciju ili njegovu brzinu,

ali nikada oboje istovremeno. Poenta je: „Ako znate gde se