Page 28 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

vreme u popularizaciji svog otkrića. Do svoje smrti 1650.

godine, njegov matematički pogled na prirodu prihvatili su

najbolji umovi širom Evrope. Dekart je uspeo da svu prirodu

pretvori u jednostavnu materiju u pokretu. Sveo je svaki kvalitet

na kvantitet, a zatim samouvereno proglasio da su samo prostor i

lokacija važni. „Dajte mi proširenje i kretanje“, rekao je, „i ja ću

konstruisati Univerzum.“15 Dekartov matematički svet bio je

bez ukusa, bezbojan i bez mirisa; nije curio, kapao niti se

prosipao. Na kraju krajeva, šta može biti urednije i bolje

vaspitano od algebre i geometrije? Matematika je predstavljala

potpuni red, i tako je Dekart jednim genijalnim potezom uspešno

eliminisao sve na svetu što bi se na bilo koji način moglo

smatrati neuređenim, haotičnim i živim. U Dekartovom svetu

sve je imalo svoje mesto i svi odnosi su bili harmonični. Svet je

bio svet preciznosti, a ne zabune. Grčki pogled na istoriju kao

haos i propadanje koji se razvijaju smatran je nematematičkim i

stoga pogrešnim. Hrišćanski pogled na svet nije prošao mnogo

bolje. Kako bi neko ikada mogao precizno znati funkcionisanje

prirodnog poretka ako se lični Bog stalno meša u životne

poslove?

Da bi funkcionisala kao pogled na svet, mehanička paradigma je

morala biti, pre svega, potpuno predvidljiva. Nije bilo mesta za

Božanstvo koje bi moglo da menja pravila rada kad god poželi.

Bog je, dakle, delikatno povučen sa scene. Naravno, u početku

mu je čestitano što je vrhunski matematičar koji je osmislio ceo