Page 81 - G.P.Malahov - Život bez parazita

drugoj od hlarnidija. Drugu etapu treba primeniti 7- 10 Ali one ne vole dehidraciju, koja je za njih pogubna.
dana posle protivtrihomonadnog lečenja. Potom se tre­ Zato protiv gljivičnih oboljenja odgovaraju sredstva koja
ba pobrinuti za opšte čišćenje i imunostimulaciju orga­ isušuju - jod, stipsa (alaun) i slično. „Suvo" gladovanje
nizma. Kure protivtrihomonadnog i protivhlamidnog je najefikasnije protiv gljivičnih oboljenja.
lečenja sprovode se po potrebi. Ali prve 2-3 kure treba
uraditi sa pauzom od 10 do 15 dana. Nikako se ne srne
izgubiti iz vida da su hlamidije veoma podmukli parazi­ ANTIBIOTICI I GLJIVIČNE INFEKCIJE
ti i od njih se moraju lečiti svi članovi porodice. To se
posebno odnosi na supružnike koji se obavezno moraju Pre otkrića antibiotika ljudi su retko obolevali od bi­
istovremeno lečiti. lo kojih gljivičnih oboljenja. Kada je počelo masovno le­
Protiv hlarnidija efikasno je uzimati „trojku": pelen, čenje antibioticima, specifična težina gljivičnih obolje­
kerozin i alkoholni ekstrakt belog luka. Hlamidije ne nja znatno se povećala i produžila je da raste.
podnose gladovanje na urinu uz utrljavanje u telo starog Postavlja se pitanje - čime (zahvaljujući kojim svoj­
urina. Primena ispiranja polnih organa vodom kiselog stvima) antibiotici utiču na rasprostiranje gljivičnih in­
ukusa, parne terapije sa pelenovim, brezovim, hrastovim fekcija?
i jelovim metlicama-odlično su sredstvo za njihovo uni­ 1. Svet mikroorganizama u čovečjem organizmu je
štavanje. uravnotežen: kada se antibioticima uništavaju određe­
ne vrste mikroorganizama njihovo mesto zauzimaju
gljivice. Kao rezultat primene antibiotika lece se mi-
GLJIVICE I GLJIVIČNA OBOLJENJA krobna oboljenja, ali se javljaju gljivična - na primer,
herpes.
U medicinskoj mikrobiologiji poznato je oko 100 vr­ 2. Mikrobi, koje uništavaju antibiotici, do tada su u
sta gljivica, koje su sposobne da inficiraju i izazivaju čovekovom organizmu bili rivali sa gljivicama u borbi za
oboljenja kod čoveka. Te gljivice su veoma rasprostra­ hranu i mesto prebivališta, a sa nestankom te konkurencije
njene u prirodi. One se nalaze u tlu, u biljkama, životinja­ gljivice počinju lako da se razmnožavaju, stvarajući u čo­
ma, u trulim produktima, u konzerviranim produktima, u vekovom telu gljivične kolonije (gljivičnjake).
krvi itd. 3. Mnogi antibiotici, kao što su penicilin, tetraciklin i
Patogene gljivice malo zavise od spoljašnjih uslova i streptomicin direktno stimulišu rast gljivica, jer se upravo
dobro rastu na svakom mestu. Većina gljivica ima potre­ proizvode iz gljivica i plesni. Gljivice jedu te lekove kao
bu za vitaminima: biotinom, riboflavinom, tiaminom i najpogodniju hranu za sebe. Slična stimulacija „lečenjem"
drugim, koje one oduzimaju od organizma. One izdrža­ antibioticima dovodi do razmnožavanja gljivica, što izazi­
vaju temperaturu (za razliku od mikroba) od 2 do 45°C, va raznovrsne komplikacije u organizmu.
zbog čega se prostim povećanjem temperature ne mogu 4. Mikrobi, koje su ubili antibiotici, pri svom razla­
tek tako jednostavno savladati. ganju daju gljivicama još bolju hranu.