Page 72 - G.P.Malahov - Život bez parazita

doprinosi ne samo ozdravljenju kavemoznih tela po Inog deća. Postojala je bojazan i za mog sina. Pri visini 190
uda, već jača nervnu vezu između mozga i kavemoznih centimetara velika iscrpljenost - deficit njegove težine
tela polnog uda. Čim se pojavi želja za polnim opšte- prelazi 15 kilograma, nefritis bubrega, uvećana jetra, pa-
njem, nervi brzo prenose impulse u polni sistem i dolazi redentoza zuba. Pošto je dobio poziv za vojsku bio je na
do erekcije. Zato ta terapija podiže potenciju kod muška­ medicinskim pregledima. Otkrili su mu belančevine u
raca. mokraći i smestili ga u bolnicu. Lečili su ga injekcijama
Ženama se preporučuje da koriste glinenu vodu za penicilina i operisali su mu krajnike. Posle tri meseca ot­
vaginalno ispiranje, kao stoje već opisano sa ekstraktom pustili su ga iz bolnice sa krvavom mokraćom. Ja sam
od trava. već tada shvatala opasnost te operacije jer su krajnici za­
Glina vezuje mikroparazite i izbacuje ih iz polnih ka­ štitni limfni organ. Ubeđivala sam lekara koji ga leci i
nala. Pri tome se lece i jačaju sluzokože polnih organa. dobila sam otkaz. Sinje poverovao lekarima i sada za to
U praksi je zapaženo, da se organizam uspešnije plaća svojim zubima i bolestima od kojih boluje. Na pri-
oslobađa trihomonada, hlamidija i drugih uzročnika ve- merima svojih rođaka i najbližih shvatila sam da se rak u
neričnih oboljenja ako se istovremeno vrši potpuno či­ našoj porodici „podmlađuje" pa sam sebi postavila cilj:
šćenje organizma, zasićavanje organizma silicijumom i „Sin mora da nadživi mene!" I počela sam da se bavim
dehelmentizacija prema metodi N. A. Semjonove ili T. problemom raka".
Z. Abramovske. Detaljan teoretski i strpljiv praktični rad dao je rezul­
tate. Svišćeva je praktično dokazala daje tumorska ćelija
oblik trihomonade koja ne pripada bičarima. Tumor
TRIHOMONADNA TEORIJA RAKA PREMA predstavlja koloniju nebičarskih trihomonada, koje su
T. J. SVIŠĆEVOJ prešle u miran način života. Tumor se stvara bubrenjem
trihomonada i on je rezultat njihovog nedovršenog raz­
Tamara Jakovljevna Svišćeva direktno se sukobila množavanja, kada novostvorene ćelije (ćelije kćerki), ne
sa rakom. Evo kako to ona opisuje. odvojivši se od majčinih, počinju da stvaraju nove ćelije.
„Ja imam lični obračun sa rakom: već treće pokole- Na jedan ili drugi način trihomonade, koje su dospe-
nje mojih bliskih rođaka umire od te bolesti. I premda su le u organizam, prenose se krvotokom i limfotokom po
stariji uspevali da žive sedamdeset i više godina, mnogi ćelom organizmu. One se lukavo štite od imuniteta ma­
od njihove dece i unuka nisu uspeli više od polovine tog skirajući se, tj. prelazeći iz jednog u drugi stadijurn živo­
životnog veka. Iako je imao zdravo srce moj mlađi brat ta. Pri tome intenzivno asimiluju hranljive materije iz čo-
umirao je u teškim mukama. Bilo me je sramota da ja, večjeg organizma. One jedu" eritrocite i leukocite. Tri­
,
kao starija sestra, ostajem da još živim. Obratila sam se homonade, obrnuto, luče u većim količinama mlečnu ki­
lekarima za pomoć, a oni su mi predložili: „Ulepšajte mu selinu, superoksid, fermente, „loš" holesterin i druge
poslednje dane života ukusnim delikatesima". Moj brat otrove, čime truju organizam. To neprimetno uzrokuje
Aljoša imao je rak želuca... I ja sam shvatila, da sam sle- malokrvnost, iscrpljenost i kiseoničko gladovanje. Sma-