Page 41 - G.P.Malahov - Život bez parazita

NAJVAŽNIJI PARAZITI U zadatak je da rastvore i prerade nečistoću. Na primer, po­
Č O V E K O V O M ORGANIZMU java protozoa uočava se tamo (u rezervoarima, na zemlj i-
štima) gde je zagađeno. To se odnosi i na čovekov orga­
nizam. U čovekovom organizmu koji se hrani pravilno i
Razmotrimo one vrste parazita sa kojima se čovek umereno nema nečistoća na kojima bi mogli da se razvi­
najčešće sreće u životu.
jaju mikrobi - paraziti.
PoČećemo sa „najmanjim", nevidljivim parazitima i
završiti sa „velikim", vidljivim parazitima. 2. Protozoe-pužići, gljivice (kvasac spada u gljivi­
ce) i bakterije. Mikroorganizmi se dele na dve grupe.
1. Virusi (latinski virus - otrov) i mikroorganizmi Proste biljke u koje spadaju bakterije, alge, najslabije
su paraziti koji se nalaze u ćelijama. Mi znamo za viruse gljivice i proste životinje, koje se dele na četiri vrste:
gripa, hepatitisa, poliomielitisa, herpesa, limfogranule- slične amebama, trepljarke (na primer, infuzorija - cipe-
matoze, SID-e itd. Virusi i mikrobi mogu i da ne dejstvu­ larka), spornice (mikroorganizmi koji se razmnožavaju
ju na čovekov organizam, a mogu da izazovu i smrt. bespolnim načinom pomoću spora, na primer, parazit
Virusi i mikrobi dele se na infektivne, koji razaraju mozga toksoplazma), a takođe i bičari, koji u sebi objedi­
ćelije, i tumorske, koji ne razaraju ćelije već ih pretvaraju njuju ne samo biljne nego i životinjske simptome (triho-
u tumorske ćelije. monada).
Infektivni virusi i mikrobi izazivaju u čovekovom Ogroman broj mikroorganizama vodi parazitski na­
organizmu bezsimptomatske (skrivene) i javne infekcije čin života, pri čemu se oni ponašaju kao paraziti u odnosu
u blažem ili težem stepenu. na krupnije i jače organizme, a u odnosu prema sebi rav­
Virusi prodiru u organizam kroz sluzokože i kožu. nima, pogotovo slabijim i manjim od njih oni se ponašaju
Zdravlje tih graničnih delova organizma ima veliki zna­ kao grabljivci.
čaj. Što su ti delovi organizma slabiji je čovekov organi­ Protozoe prodiru u organizam kao i virusi, kroz kožu
zam osetljiviji i ranjiviji. i sluzokože. Počinju da se razmnožavaju i razvijaju tamo
Virusi i mikrobi „ne vole" visoke temperature (veći­ gde imaju odgovarajuće uslove.
na njih umire pri temperaturi 50-60°C u toku 30- 60 mi­ Na primer, postojanje sluzi u maksilamim sinusima
nuta), oksidacije (razara ih kiseonik iz vazduha), oscila­ podsticaće razvoj gnojnih bakterija; pomak kiselo-alkal-
cije pH unutrašnje sredine organizma prema kiseloj stra­ nog balansa kože prema truležnoj strani podsticaće poja­
ni, ultravioletno zračenje, biljne boje i boje se dejstva he- vu gljivičnih oboljenja na koži; uništavanje normalne
mijskih materija, na primer, askorbinske kiseline. mikroflore kvascem podsticaće nastanak disbakterioza;
Parazitizam prostih mikroorganizama (protozoa) promena kisele sredine debelog creva prema truležnoj
može se posmatrati i kao pozitivna pojava za prirodno strani podsticaće nastanak i razvoj patogene mikroflore,
odabiranje jakih i adaptiranih organizama. Oni se javlja­ koja stvara sluz, polipe itd. Prosti paraziti (hlamiclije)
ju samo tamo i u onim organima koji su zagađeni. Njihov mogu da prodiru u zidove krvnih sudova i da izazivaju