Page 60 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

ko ji se nadmetao sa Univerzitetom. Opozicija sa ovog univerzi-
teta, sveštenstvo i parlament bili su manje ili više namireni sa
ustupcima, makar i verbalnim, od strane Društva koje je obeća-
lo da će se uskladiti sa opštim pravom; ali se Univerzitet teško i
dugo borio protiv predstavljanja „ljudi potkupljenih o trošku
Francuske da se bore protiv kralja“, kako kaže Etjen Paskvijer,
čije su se reči nedugo zatim pokazale tačnim.
Nema potrebe pitati da li su jezuiti „odobravali“ Vartolo mej -
sku noć (1572). Da li su je „pripremili“? Ko zna?... Politika Druš -
tva, suptilna ali obimna u sprovođenju, ima veoma jasne name-
re; to je politika pape: „Uništiti jeres“. Sve mora biti potčinjeno
ovom glavnom cilju. „Katarina od Medičija je radila na ovom
cilju i Društvo je moglo računati na Gajsove (Guise).“ 35
Ali ovaj glavni nacrt, toliko potpomognut tim pokoljom u
noći 24. avgusta 1572. godine, je podstakao užasan plamen bra-
toubilačke mržnje.
Tri godine kasnije, održala se Liga, nakon ubistva vojvode de
Gajsa, nazvanog „kraljem Pariza“, i upućen je poziv „Njegovom
Najhrišćanskijem Veličanstvu“ da se bori protiv protestanata.
„Oštroumni Anri (Henry) III je dao sve od sebe da izbegne rat
religije. U dogovoru sa Anrijem od Navare, okupili su protestan-
te i većinu umerenih katolika protiv Pariza, Lige i ovih partizana,
ljutih Rimljana poduprtih od strane Španije...”
„Jezuiti, moćni u Parizu, bunili su se tvrdeći da se kralj Fran -
cuske predao jeresi... Upravni komitet Lige je raspravljao u je -
zuitskoj kući u ulici Sent Antoine (Saint-Antoine). Da li je Špani-
ja držala Pariz? Teško. Liga? Ona je bila samo alat u veštim ruka-
ma...” „Ono Isusovo Društvo koje se borilo u ime Rima u protek-
lih trideset godina... Ono je bilo tajni gospodar Pariza.“
„Stoga je Anri III bio ubijen. Kako je naslednik bio protestant,
ubistvo je izgledalo na prvi pogled kao da je izvršeno iz nekog
drugog razloga, a ne političkog; ali nije li moguće da su se oni
koji su ga isplanirali i ubedili jakobinca Klementa (Clement) da
ga izvrši, nadali ustanku katoličke Francuske protiv naslednika
koji je bio hugenot (protestant)? Činjenica je da je malo kasnije
Klementa nazvao ‘anđelom’ jezuita Kamalet (Camalet), a Đu -
nard (Guignard), drugi jezuita koji je na kraju obešen, davao je
59