Page 37 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 37
Disciplina Reda, najčešće upoređena sa onom u vojsci, je on -
da ništa u poređenju sa stvarnošću. „Vojnička poslušnost nije
jednaka jezuitskoj pokornosti; potonja je opsežnija jer obuzima
čitavog čoveka i ne zadovoljava se kao prva, sa spoljnim činom,
već zahteva žrtvu volje i guranje u stranu sopstvenog rasuđiva-
nja.“ 16
Ignacije je napisao u svom pismu portugalskim jezuitima:
„Moramo videti crno kao belo, ako Crkva tako kaže.“
Takva je dakle ta „visina slobode“ i „oslobođenje od sopstve-
nih okova“, koju je ranije veličao R. P. Roket. Zaista, jezuita je
istinski oslobođen sebe jer je potpuno podvrgnut svojim gospo-
darima; bilo kakva sumnja ili savesno preispitivanje bi mu bila
pripisana kao greh.
Gospodin Bohmer je napisao:
„U dopunama ‘Ustava’, nadređenima se savetuje da naređu-
ju novajlijama da rade, kako je Bog radio sa Avramom, naočigled
kriminalne stvari, da se dokažu; ali moraju odmeriti ova iskuše-
nja prema snazi pojedinca. Nije teško zamisliti kakvi bi mogli
biti rezultati takvog obrazovanja.“ 17
Istorija uspona i padova Reda – nema zemlje iz koje nije pro-
teran – svedoči da su te opasnosti prepoznale sve vlade, čak i
većinski katoličke. Postavljajući ljude tako slepo posvećene
svom cilju da podučavaju višu klasu, Društvo – šampion univer-
zalizma, prema tome ultramontanizma (ultrapapizma) – je bilo
neminovno shvaćeno kao pretnja građanskom rukovodstvu, jer
su aktivnosti Reda, po samoj činjenici njihovog poziva, sve više
okretale politici.
Istovremeno sa tim, ono što nazivamo „jezuitski duh”, se raz-
vijalo među njegovim članovima. Pored toga, osnivač, inspirisan
uglavnom potrebama inostranog i domaćeg „misionarstva“ nije
zanemarivao veštinu. Napisao je u svojim „Sentencijama aske-
ta“ („Sententiae asceticae“): „Pametna brižljivost zajedno sa os -
rednjom čistotom je bolja od veće svetosti uparene sa nesavrše-
nom veštinom. Dobar pastir duša mora znati kako da ignoriše
mnogo stvari i da se pravi da ih ne shvata. Kada im zagospodari
voljom, biće sposoban da mudro vodi svoje učenike gde god on
odabere. Ljudi su potpuno opterećeni prolaznim interesima,
36
