Page 94 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 94

- Ništa. Pao. U... grmlje.
                     - A tebi? - spazi Cigo i Đoovo krvavo lice. - I Ćumur!
                     Pa vi se pomarisali dole?!
                     - Ma jok. Pali i mi... u grmlje.
                     - E da mi je to bilo vidjeti
                     -  E ja bi hiljadu puta go u grm skočio samo da mi je bilo vidjet kad si se
                     izrešeto po nozi!
                     -  Glavu čemo jednom svi izgubit zbog njegova svraba - povjerljivo će Ćumur
                     Papcu.
                     :         - Morž i Hunta su gore, na kuli - prekide Ćumur tiši-; nu. - Hunta će sad
                     doć.
                     Nije to ni izgovorio, a stepenicama su se spustili Jaser - i Hunta. ■        - Ja sam
                     Hunta - podigao je desni dlan poput Indijanca.
                     - Ja sam Branko. Pako. A ovo su Papac, Čep, Vili, Robi i... Zagor.
                     -  To je znači ta... Muzaferbegova kula - reče Robi. -Slavna begovina.
                     - E da - zaokruži Đo pogledom po podrumu, ponosno kao da je sam beg i da je
                     cijela kula njegova. - Slavna Mu-
                     . zaferbegova kula.
                     - Nisam nikad bio. ]       - Ni ja.
                     \i      - Tu se znači jebavalo... - dometne Zagor osvrćući se 1 prostorijom. - Pa i
                     nije nešto.
                     .,;      - A jok, podrum je bio za početnike, kaže Đo. - Gore \ se jebavalo, na
                     spratu.
                     -  Ja, na spratu. Ispričaj im njima, Đo. Đo je jebavo Šonju Amazonu ovdje.
                     - Čuj, Šonju?!
                     - Jest, očiju mi. Ispričaj im, Đo.
                     - Znači, to je stvarno istina, to s jebalukom u kuli - zadivljeno će Vili. - Pričo je
                     meni Šiljak.
                     182
                     Jebo sad hiljadu dinara
                     II. DIO
                     183
                     -  Šiljak? Rade? - skoči Hunta. - Ti poznaš Šiljka?
                     - Kako ne bih znao Šiljka? A odakle ga ti znaš?
                     - Čuj, odakle? Iz rata.
                     - Znam ga ja sto godina, odrasli smo skupa - doda Vili. -1 đe je on sad, to niko
                     ne zna?
                     - Ne znaš za Šiljka? - iznenadi se Hunta. - On ti je išo u četnike.
                     - Đe je išo?
                     - U četnike. Ima i pola godine. Eno ga u Krvopolju.
                     -  Šiljak?! U četnicima?
                     - Jest. Znali smo mi da je on čedo, njemu ti je cijela porodica četnička. Znaš li ti
                     da je njemu otac prije rata vozio autobus za Beograd?
                     -  Šta, šverco oružje za Krvopolje, za četnike?
                     - Ma jok... ono, vozio autobus. "Hučatrans".
                     - Zna se ko je vozio linije za Beograd. -Ja, pa...
                     - A osim toga, njemu je mater četnikuša. Miloševič.
                     - Ha, bit če mu Slobo neki stric! - nasmija se Čep.
                     -  Nije bolan Srpkinja - upade Vili. - Hrvatica, jebiga, ima Miloševiča i Hrvata.
   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99