Page 18 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

osvetljenoj crvenom svetlo{}u koja je bila veoma sna`na i neprijatna za o~i. Jedan napis je upadljivim slovima
objavljivao: VEOMA VA@NO! RADI VLASTITE UDOBNOSTI, PA@LJIVO PRO^ITAJTE OVA UPUTSTVA!
Flojd sede (i dalje je postojala te`nja da se to u~ini, bez obzira na odsustvo sile te`e) i nekoliko puta
pro~ita napis. Po{to se uverio da nisu uvedene nikakve promene od njegovog poslednjeg putovanja, on pritisnu
dugme na kome je stajalo START.
Negde u blizini po~e da bruji jedan elektromotor i Flojd oseti kako se kra}e. Dr`e}i se saveta iz napisa, on
zatvori o~i i stade da ~eka. Posle jednog minuta prigu{eno se oglasi zvonce i on se osvrnu unaokolo.
Rasveta se sada promenila u umiruju}u ru`i~asto-belu; no, zna~ajnije je bilo to {to se ponovno na{ao pod
dejstvom gravitacije. Jedino je sasvim slaba{no vibriranje ukazivalo na to da je posredi la`na sila te`e, izazvana
karuselnim okretanjem celog odeljka toaleta. Flojd uze komad sapuna, ispusti ga i stade da posmatra kako
usporeno pada; procenio je da centrifugalna sila dosti`e otprilike ~etvrtinu normalne gravitacije. Ali to je bilo
sasvim dovoljno; na ovaj na~in obezbe|ivalo se da se sve kre}e u dobrom pravcu, da sti`e tamo gde mu je bilo
mesto.
On pritisnu dugme STOP ZA IZLAZ i ponovo zatvori o~i. Te`ine je lagano nestajalo kako se rotiranje
usporavalo, a zatim se zvonce dva puta oglasi i ponovo se uklju~i crveno svetlo upozorenja. Vrata se potom
otvori{e u odgovaraju}i polo`aj da on isklizne iz kabine; obrev{i se napolju, on se, {to je pre mogao, spusti na
zastirku. U`ivanje u novini beste`inskog stanja ve} je odavno minulo u njemu i on je bio zahvalan patikama
'Velkro' koje su mu omogu}avale da gotovo normalno hoda.
Bilo je mnogo stvari kojima se mogao zabaviti, ~ak i ako ne bi radio ni{ta drugo do sedeo i ~itao. Kada bi
ga zamorili zvani~ni izve{taji, memorandumi i zapisnici, ubacio bi svoju informacionu karticu u kolo za video-
novine i obavestio se o poslednjim izve{tajima sa Zemlje. Jedan za drugim, uklju~io bi vode}e svetske elektronske
listove; napamet je znao pozivne brojeve zna~ajnijih, tako da nije morao da se koristi spiskom na pole|ini kartice.
Prebaciv{i na kratkoro~nu memoriju jedinice dipleja, dr`ao bi na ekranu naslovnu stranu, brzo prelaze}i pogledom
po naslovima i uo~avaju}i one koji ga zanimaju. Svaki od tih naslova imao je dvobroj~anu oznaku; kada bi
otkucao ta dva broja, pravougaonik veli~ine po{tanske marke ra{irio bi se dok ne bi ispunio ekran, tako da je on
bez po muke mogao ~itati test. Kad bi zavr{io, zakratko bi se vratio na celu stranu i odabrao novi naslov za
podrobno ispitivanje.
Flojd se ponekad pitao da li videonovine i fantasti~na tehnologija na kojoj su se one temeljile
predstavljaju polednju re~ u ~ovekovom traganju za savr{enim komunikacijama. Nalazio se duboko u svemiru,
udaljuju}i se od Zemlje brzinom od vi{e hiljada milja na ~as, ali ipak je mogao da za svega nekoliko milisekundi
vidi naslove svake novine koju bi po`eleo. (Sama re~ 'novine', koja je pretpostavljala {tampu na hartiji,
predstavljala je, razume se, anahronizam u veku elektronike.) Tekstovi su se automatski a`urirali svakog ~asa; ~ak i
kada bi se ~itale samo engleske verzije, mogao bi se provesti ~itav `ivot isklju~ivo u apsorbovanju stalno
promenljivog priliva informacija iz novinskih satelita.
Te{ko je bilo zamisliti kako se sistem mogao pobolj{ati ili u~initi primerniji. Ali ranije ili kasnije,
podozrevao je Flojd, i on }e zastariti, da bi ga zamenilo ne{to {to je sada u podjednakoj meri nezamislivo kao {to
bi videonovine bile Kekstonu ili Gutembergu.
Prela`enje pogledom po tim si}u{nim elektronskim naslovima ~esto je navodilo na jo{ jednu pomisao. [to
su ~udesnija bila sredstva komuniciranja, to su, kako je izgledalo, sadr`aji koji su se njima prenosili izgledali sve
bezna~ajniji, bezvredniji, mra~niji. Udesi, zlo~ini, prirodne nesre}e i one koje je izazvao ~ovek, pretnje sukobima,
sumorni uvodnici - to su i dalje bile okosnice miliona re~i koje su raspr{avane po eteru. No, Flojd se tako|e pitao
da li je sve to ba{ toliko r|avo; novine Utopije, odavno je shvatio, bile bi stra{no dosadne.
S vremena na vreme, kapetan i ostali ~lanovi posade ulazili bi u kabinu i razmenili nekoliko re~i sa njim.
Ophodili su se prema svom uva`enom putniku sa strahopo{tovanjem, a nesumnjivo su goreli od znati`elje o
njegovoj misiji; me|utim, bili su odve} u~tivi da bi postavili neko pitanje ili makar napravili neku aluziju.
Jedino se, kako je izgledalo, ljupka, mala stjuardesa ose}ala sasvim lagodno u njegovom prisustvu. Kako
je Flojd ubrzo ustanovio, poticala je sa Balija i ponela je sa sobom u svemir deo gracioznosti i tajanstva tog jo{
uveliko neukaljanog ostrva. Jedna od najneobi~nijih i naj~arobnijih uspomena sa celog puta bila je njena
demonstracija u beste`inskom stanju nekih klasi~nih kretnji balijskog plesa spram dra`esnog, plavo-zelenog srpa
Zemlje koji lagano kopni.
Kad su se glavne svetiljke u kabini ugasile, usledilo je razdoblje spavanja; Flojd je prethodno vezao ruke i
noge elasti~nim pojasevima kako ne bi stao da slobodno lebdi prostorom. Sme{taj mu nije izgledao ba{ udoban -
ali u uslovima odsustva gravitacije njegov nepostavljeni le`aj pokazao se znatno prijatni za spavanje i od
najrasko{nijeg du{eka na Zemlji.