Page 12 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"Можемо да пустимо струју у цео тај појас пода", дрекну директор објашњавајучи.
"Но, доста је и оволико", и он даде знак болничарки.
Експлозије умукнуше, звона престадоше да звоне, урлик сирена замуче, тон по тон.
Тела која су се кочила и трзала опустише се, а малопређашња писка и цик малих манијака
нарасте још једном у нормалну дреку обичног ужаса.
"Сад им поново понудите цвеће и књиге."

Неговатељице послушаше; али чим им се руже принесоше, чим им поглед паде на
ведре слике цица-мица, вау-вау и у шумици зеке, бебе се престрашено повукоше; дрека
наједном постаде гласнија.

"Посматрајте", тријумфовао је директор, "посматрајте."
Књиге и продорна буке, цвеће и електрични удари - ови парови су у детињој свести
већ били повезани; а после две стотине поновљених лекција, истих или сличних, биће
нераскидиво спојени. Што човек сједини, природа је немоћна да растави.
"Рашће са 'инстинктивном' - како су то психолози некад звали - мржњом према
књигама и цвећу. С неизменљиво условљеним рефлексима. Целог ће живота бити безбедни
од књига и ботанике." Директор се окрете сестрама. "Однесите их."
Оне натоварише на колица децу у сивомаслинастим пеленама, која су и даље плакала,
и одвежоше их; за њима остаде мирис прокислог млека и тишина, више него добродошла.
Један студент подиже два прста; он је сасвим лепо схватао зашто се нижим кастама не
сме допустити да време које припада Заједници траће на књиге и да би увек постојала
опасност да прочитају нешто што би им непожељно могло пореметити неке рефлексе, али
ипак... па ето, није могао да схвати зашто цвеће. Зашто настојати на томе да се Делтама
психолошки онемогући да воле цвеће?

Д. Ц. стрпљиво објасни ствар. То што се деца терају да вриште чим виде ружу, има
своје ралоге у вишој привредној политици. Не тако давно (пре једног века или тако нешто),
Гаме, Делте, чак и Епсилони, били су обрађивни тако да заволе цвеће - цвеће посебно, а
природу уопште. Сврха која се тиме желела постићи је била: навести их да иду у природу кад
год им се пружи прилика и тако их нагнати да користе саобраћајне услуге.

"А зар их нису користили?" упита студент.
"И те како", одговори Д. Ц. "Али ништа сем тога."

Јаглике и пејзажи, истаче он, имају један велики недостатак: бесплатни су. Љубав
према природи не даје посла ниједној фабрици. Стога је било решено да се љубав према
природи укине, макар у најнижим кастама, али да се задржи тенденција ка коришћењу
саобраћајних услуга. Јер, наравно, било је неопходно потребно да они и даље одлазе у
природну, макар је и мрзели. Проблем је, дакле, био у томе да се изнађе повод за коришћење
саобраћајних услуга који би био економски здравији од голе љубави према јагликама и
пејзажима.И пронађен је.

"Обрађујемо масе да мрзе природу", закључи директор. "Али паралелно с тим,
обрађујемо их да воле све спортове под ведрим небом. У исто време, удесили смо да
бављење сваким од тих спортова повлачи употребу компликованих справа. И тако сад они
постају потрошачи како индустријске робе, тако и саобраћајних услуга. Отуда ови
електрични удари."
"Сад ми је јасно", рече студент и ућута, ван себе од дивљења.
Кратка пауза; затим се директор накашља и поче: "Једном давно, док је господ Форд
још ходао по земљи, живео је један дечак који се звао Рубен Рабинович. Матерњи језик

11