Page 51 - dr. Alberto Rivera - Vatikanske ubice

je nastojnica otvorila čelična vrata, osetio sam miris
smrti - mrtvaca. Nisam mogao verovati svojim
očima. To je bilo užasno. Slomio sam se i zaplakao

nad onim što sam video. Bio sam ispunjen mržnjom
prema Rimu.
Moja sirota mala sestra, na vagi bi imala manje od
30 kilograma. Na njoj je bila krvlju natopljena odeća.

Krv je bila isušena i kruta. Leđa su joj bila sva gnoja-
va i krvarila su od udaraca bičem.
Viknuo sam: “Marija... Marija... da li me čuješ?”
Čulo se samo jecanje. Mislio sam da je mrtva. Bio

sam ošamućen i skoro sam povraćao od zadaha tru-
log tela. Onda sam zapazio da se miče. Kada sam je
zovnuo i pitao treba li joj lekar i da li su je povredili,
ona odvrati: “Ne, Alberto, ne. Jedno mi samo zadaje

bol. Tako sam slaba i zla, i zaslužila sam da budem
kažnjena smrću.”
Pitao sam je: “Zašto bi ti sebe kaznila Marija?”
“Zato što sam bezobzirna, treba da primam sve

sakramente i da se ispovedam ujutro i uveče. Osećam
se bedno svakog trenutka. Nemam nade Alberto, ja
sam očajna. Pošto je Isus trpeo za mene, ja moram da
trpim za Njega. Ovo je moj suprug (pogledala je na

krst). Ja sam se udala za Hrista i ja moram umreti za
Njega.” Sve vreme je držala krst u rukama.

50